Da nosioci javnih funkcija vrlo često zaboravljaju koji je njihov posao i kakve su njihove obaveze, ali i da su odgovorni za izgovorenu reč i učinjeno delo nije ništa novo, ali da lične ratove pretvaraju u javne pri tome vređajući i one koji ne učestvuju u njima nekako, čini mi se, prevazilizi granice pristojnog, da ne kažem normalnog ponašanja.
Nikada kao danas novinari na jednoj pres konferenciji nisu bili uvređeni, kao u Turističkoj organizaciji Leskovac, gde smo pozvani zbog predstojeće Roštiljijade, a o njoj smo jedino mogli da čujemo da će biti „lumperajke“, a da li će biti i roštilja videćmo.
Direktoru je to očigledno manje važno jer je konferenciju posvetio obrazlažući raspravu koju je imao ove nedelje sa novinarima dva leskovačka portala, objašnjavajući sve svojom ishitrenošću i nesnalaženjem, što u suštini novinare ostalih devet redakcija, koliko je prisustvolo konferenciji, uopšte nije interesovalo.
Konferenciju za novinare pretvorio je u ličnu ispovest, nespretno se izvinjavajući novinarima sa kojima je „zaratio“, izvređajući sve ostale udvoričkom rečenicom da on jedino čita ta dva portala.
Ima on čovek pravo na svoj izbor, može i da javno iznese svoje mišljenje, ali ne na konferenciji za novinare na koju je pozvao i sve ostale koje on ne čita, da mu budu porota ili odbrana na iznošenju svog iskaza.
Urednica portala Stav.Life
Ja pa mislim tekst od nekog čoveka – nosioca javne funkcije, a ono od Koceta.
Neka mi izvine i gospođa Nataša, Marinkoviċ i redakcija Rešetke, na komentaru, nije mi uopšte namera da budem zlonameran, nego sam napisao ono što mi je stvarno prvo palo na pamet dok sam čitao tekst. Na Koceta se naravno ne izvinjavam, nego ga podsećam da on nije za nikakvu funkciju i da bi trebao vec jednom da prestane da nam bruka grad. Ili nas bruka onaj, ili Koce.