Više javno tužilaštvo u Nišu obustavilo je istragu protiv mladića zbog krivičnog dela silovanja koje je 30. decembra prošle godine prijavila dvadesetdevetogodišnaj devojka iz Leskovca, navodeći da se dogodilo u kafiću u centru grada, prensoe beogradski mediji.
Nakon sprovedenih dokaznih radnji utvrđeno je da nema osnova sumnje da je on počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret pa je istraga obustavljena.
“Od strane Višeg javnog tužilaštva obustavljena je istraga protiv jednog lica zbog krivičnog dela silovanje”, potvrdila je Blicu glavni javni tužilac u Nišu Borica Mitić.
Ovaj slučaj, koji su od početka pratile kontradiktornosti, uznemirio je javnost i doveo do protesta ženskih nevladinih organizacija.
Prema dostupnim podacima, devojka je prijavila niškoj Policijskoj upravi da je silovana u toaletu kafića u centru grada 25. decembra prošle godine, a potom je pre poligrafskog ispitivanja policiji dala izjavu da je silovanje lažno prijavila.
U niškom VJT su početkom godine saopštili da su povodom prijavljenog silovanja pokrenuli predistražni postupak, a da će od epiloga provera zavisiti da li će se baviti i time da li je prijava bila lažna, kako je policija obavestila javnost.
MUP Srbije je, inače, tek pet dana nakon prvih medijskih informacija o navodnom silovanju, 5. januara pre podne, objavio šta je sve preduzeto kako bi se rasvetlio slučaj.
Istoga dana uveče, u još jednom saopštenju, naveo je da je “niška policija, u saradnji sa VJT, a nakon detaljnih provera, utvrdila da je devojka lažno prijavila da je silovana”.
Mediji su izveštavali da je devojka navodno najpre prijavila grupno silovanje u toaletu kafića, u kojem su učestvovala četvorica mladića, a potom menjala iskaze, te rekla da je reč o jednom napadaču, a da je mesto silovanja njen stan.
Centar za devojke je zbog ovog slučaja u toku januara organizovao dve ulične akcije “Silovanje je zločin bez povoda” i zatražio od Zaštitinika građana da preispita postupanje niških policijskih službenika.
Od niškog VJT je zatražio da javnosti saopšti “koliko puta, na koji način i koliko dugo” je devojka koja je prijavila silovanje davala iskaze policijskim službenicima i da li su ti službenici “bili nadležni za obavljanje tog posla”.
Podsetimo, Autonomni ženski centar apeluovao je na Više javno tužilaštvo u Nišu da, kao nadležni predistražni organ, obavesti javnost o tome u kom pravcu je vođen postupak i šta je od dokaza izvedeno, te da nastavi rad na utvrđivanju svih okolnosti ovog slučaja kako bi tužilaštvo donelo odluku o tome da li ima osnova za pokretanje istražnog postupka ili nema.
“Autonomni ženski centar je zgrožen načinom na koji je PU Niš obavestila javnost da se radi o „lažnoj prijavi“, i to nakon što se nedelju dana nije ni znalo da li policija uopšte postupa po prijavi i na koji način. Iz iskustva Autonomnog ženskog centra u radu sa ženama koje su preživele seksualno zlostavljanje, deluje da se policija u Srbiji, kada su u pitanju slučajevi prijave seksualnog nasilja, samo bavi time da dokaže da se radi o „lažnim prijavama“, i preuzima ulogu i tužilaštva i suda u donošenju odluke o tome da li se radi o osnovanoj sumnji da je učinjeno krivično delo ili ne. Dodatno zabrinjava kako će saopštenje MUP-a, u kome su ključne reči „lažna prijava“ i „poligraf“ uticati na buduće žrtve da uopšte prijave seksualno nasilje koje dožive”.
Kako dodaju, posebno je sporan način na koji se osobe koje prijavljuju seksualno nasilje, nakon ko zna kolikog broja prethodno datih izjava, podvrgavaju poligrafskom ispitivanju. Neke žene koje su to doživele saopštile su Autonomnom ženskom centru da su govorile da su „sve izmislile“ samo da bi sebe spasile dalje torture koju su doživele u policiji.
sramno
Neka sve stigne božja pravda jača od ovozemaljske
„Nakon sprovedenih dokaznih radnji utvrđeno je da nema osnova sumnje da je on počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret pa je istraga obustavljena.“
Mene zanima da li su ovo navodi iz saopstenja tuzilastva ili zakljucak novinara. Ako je saopstenje tuzilastva onda je obrazlozenje pod velikim znakom pitanja a ako je zakljucak novinara onda bi se morali prvo dobro informisati a ne samo prenositi tudje navode, jer kod nas uvek postoji jedno veliko ALI i naravno istina uvek ima dve strane. Zalosno je sto se i ovde pokazuje da je kod nas u praksi prisutna prezumpcija krivice umesto prezumpcija nevinosti koji je jedan od osnovnih postulata ali na drugaciji nacin a to je prezumpcija krivice potencijalne zrtve. Na vrlo perfidan nacin se od pocetka, „saopstenjima“ okrivila potencijalna zrtva, ocigledno sa ciljem da se onemoguci dalji postupak a na prava pitanja Autonomnog centra se ne daju odgovori a ovakvo izvestavanje je skandalozno i nedopustivo u pravnoj drzavi jer su povredjena i osecanja i prava licnosti i po meni Zakon o zastiti podataka licnosti , objavljjivanjem preciznih podataka iz predistraznog postupka i anatemisanje potencijalne zrtve a tuzilastvo na sve to cuti. Ovde bi trebalo neko drugo tuzilastvo da otvori istragu oko objavljivanja navedenihi podataka jer ako je postupak osetljiv kao i delo, kako se smeju objaviti svi podaci koji su objavljeni kao i navodne izjave devojke bez njenje saglasnosti, gde se na monstruozan nacin anatemise. Da li se misli da se moze raditi sta se hoce ako se devojka ne oglasava i njena porodica? Da li neko misli na posledice po nju zbog objavljivanja ovakvih skaradnih navoda koje prenose raznorazni tabloidi. Sta cemo onda ako se ispostavi da je istina ipak malo drugacija kao sto obicno biva kod nas, da li ce se nastaviti ovaj svojevrsni „rijaliti“. Ako smo za precizno izvestavanje onda neka daju odgovore i tuzilastvo i MUP na postavljena pitanja o postupanju ka osobi koja je prijavila slucaj, kada i gde je ispitivana i koliko zadrzana i pod kojim uslovima , ko je ispitivao i da li u prisustvu advokata, ko je doneo odluku o poligrafu i na jos puno pitanja, na koja nema odgovora.
Ovako, moze lako da bude po narodnoj „Ko se vatrom igra, od vatre se i opece“.