„Žene za mir“ na prvoj liniji odbrane ljudskih prava i demokratije u zarobljenom društvu

Mi, žene Srbije, suočene sa krizom u kojoj živimo, u državi bez institucija i s vlašću koja svakodnevno proizvodi nasilje, proganja neistomišljenike/ce i ugrožava naša osnovna prava, ovog 8.marta rešene smo da zajedno i solidarno branimo osvojena prava, tekovine feminističkih, LGBTIQ, i levičarskih pokreta i nastavimo borbu za punu ravnopravnost! Kao i do sada stajemo na prve linije i prve smo u osvajanju slobode, navodi se u saopštenju za javnost organizacije „Žene za mir“.

Saopštenje prenosimo u celosti.

„Naš glas će stići tamo gde treba…i naš glas će čuti i oni, kojima se VIŠE NE OBRAĆAMO.
To su Republika Srbija i sve njene institucije, koje se godinama uspešno prave gluve i lude, na naše apele; molbe, naše žalbe i naše zahteve… OD DRŽAVE SMO ODUSTALE, isto onako kao što je i ona odustala od nas, od svojih građanki… i svojih građana, čija se prava svakodnevno krše. Želimo da naš glas čuju žene iz cele Srbije… Želimo da naš glas čuju sve naše drugarice i saveznice iz regiona, koje danas marširaju u svojim gradovima. Želimo da naš glas stigne do svih radnica, u fabričkim halama. Svih radnica u kancelarijama. U kuhinjama, pekarama i prodavnicama brze hrane. U kioscima, u šalter salama, na njivi, na polju, u bolnicama i učionicama…do svih radnica, u svim oblastima….Svih žena čiji je rad – potplaćen… ili neplaćen!

Za 8 mart 2024 godine, mi smo na prvoj liniji
Za dostojanstven rad i platu od koje možemo da živimo jer ekonomska kriza, inflacija, konstantna korupcija i monopoli na tržištu , proizvode siromaštvo građana/ki, a razlike u platama između žena i muškaraca se povećavaju; nećemo da budemo jednaki u siromaštvu! Investitori, korporacije, i pojedini preduzetnici/e, zaštićeni su kao beli medvedi, dok se prava radnika i radnica konstantno ugrožavaju. Sindikati nemaju dovoljno moći. Akumuliraju se neravnopravnost, beda i nizak životni standard. Socijalna pravda ne zanima državu. Žene rade na niže plaćenim i potplaćenim poslovima, a nakon radnog vremena kod kuće ih očekuje drugi posao – staranje o deci i porodici. Briga o deci, starima, bolesnima – neplaćeni rad spada na teret žena. Ovo je obaveza celog društva!
Za odbranu ženskih političkih prava, prava glasa i prava da budemo birane, jer su nedostatakom demokratije u zemlji ugrožena temeljna prava svih, a ne reagovanjem institucija potvrđeno je da države nema; istorija nam je pokazala da u takvom konteksu, prava marginalizovanih bivaju najugroženija
Za siguran porođaj i odbranu svih naših reproduktivnih prava, jer su reproduktivna prava žena i dalje tema za politička prepucavanja, a zdravstvene institucije, uz postojeće mere štednje i zabrane zapošljavanja, ne obezbeđuju dovoljan standard usluga ni za jednu ženu, posebno ne za žene iz manjinskih grupa; akušersko nasilje je nasilje i mora biti iskorenjeno! Dostojanstvo svake žene mora biti zagarantovano na svakom mestu u zdravstvenom sistemu.
Protiv konstantne proizvodnje i sistematskog podsticanja nasilja u medijima, na ulici, u parlamentu i institucijama, koje je odnelo previše života, a za koje nema odgovornosti. Femicid je dostigao epidemijske razmere, a vršnjačko nasilje i stradanje dece u školama je bez presedana. Najskoriji slučajevi brutalnog policijskog nasilja nad pripadnicima LGBTIQ i Romskom zajednicom pokazuju nam kako je ceo sistem duboko prožet i održava se na nasilju. Nasilnici i nasilje ne smeju biti uzori!
Protiv progona aktivistkinja, novinarki, političarki, žena iz javnog života koje misle drugačije od vladajuće većine i snažan su glas za odbranu prava, sloboda i demokratizaciju društva.
Za slobodu mišljenja, govora, okupljanja – umesto Ustavom zagarantovanih prava, uvodi se cenzura, zabranjuju protesti, kontrolišu mediji, a oni/e koji ne misle isto, targetiraju kao izdajnici, progone i hapse.
Za uspostavljanje insitucija koje rade za nas građanke ove zemlje – Korupcija je sveprisutna, a institucije partijske. Građani i građanke im ne veruju i od njih zaziru.
Da koristimo sve demokratske strategije i taktike da zaštitimo naša ljudska prava. Branimo sve građane i građanke za koje ne postoje adekvatne društvene i institucionalne garancije za zaštitu njihovih prava.
Osmi mart je nastao kao međunarodni praznik čija je osnovna vrednost bio internacionalizam. U vreme sukoba u Ukraini, Sudan, Palestini, i širom sveta, zalažemo se za prestanak svih ratnih dejstavai pravdu za žrtve i preživele. Žene, autohtoni narodi i migranti širom sveta pa i kod nas su na udaru ekolokeške nepravde ali su i pioniri ekološke pravde i održivosti. Mi smo uz njih!
Ovim maršom potvrđujemo da ostajemo povezane, hrabre i jedinstvene u našem otporu. Posle mnogo godina i mnoštva upućenih zahteva državi, ovog 8. marta, obraćamo se samo građankama i građanima i pozivamo sve da ustanu u odbranu sopstvenih prava!
Aktivistkinje i aktivisti; progresivni, levi, zeleni i solidarni političari i političarke; radnice i radnici; sindikalke i sindikalci; novinarke i novinari; svi slobodni ljudi; u situaciji kad ne rade institucije, solidarnost je važnija nego ikad! Samo zajedno možemo da se suprotstavimo kapitalističkoj državi i samo zajedno možemo da branimo naša prava!
Stanimo svi na prvu liniju!“.