Mi, žene Srbije, suočene sa krizom u kojoj živimo, u državi bez institucija i s vlašću koja svakodnevno proizvodi nasilje, proganja neistomišljenike/ce i ugrožava naša osnovna prava, ovog 8.marta rešene smo da zajedno i solidarno branimo osvojena prava, tekovine feminističkih, LGBTIQ, i levičarskih pokreta i nastavimo borbu za punu ravnopravnost! Kao i do sada stajemo na prve linije i prve smo u osvajanju slobode, navodi se u saopštenju za javnost organizacije „Žene za mir“.
Saopštenje prenosimo u celosti.
„Naš glas će stići tamo gde treba…i naš glas će čuti i oni, kojima se VIŠE NE OBRAĆAMO.
To su Republika Srbija i sve njene institucije, koje se godinama uspešno prave gluve i lude, na naše apele; molbe, naše žalbe i naše zahteve… OD DRŽAVE SMO ODUSTALE, isto onako kao što je i ona odustala od nas, od svojih građanki… i svojih građana, čija se prava svakodnevno krše. Želimo da naš glas čuju žene iz cele Srbije… Želimo da naš glas čuju sve naše drugarice i saveznice iz regiona, koje danas marširaju u svojim gradovima. Želimo da naš glas stigne do svih radnica, u fabričkim halama. Svih radnica u kancelarijama. U kuhinjama, pekarama i prodavnicama brze hrane. U kioscima, u šalter salama, na njivi, na polju, u bolnicama i učionicama…do svih radnica, u svim oblastima….Svih žena čiji je rad – potplaćen… ili neplaćen!
Za 8 mart 2024 godine, mi smo na prvoj liniji
Za dostojanstven rad i platu od koje možemo da živimo jer ekonomska kriza, inflacija, konstantna korupcija i monopoli na tržištu , proizvode siromaštvo građana/ki, a razlike u platama između žena i muškaraca se povećavaju; nećemo da budemo jednaki u siromaštvu! Investitori, korporacije, i pojedini preduzetnici/e, zaštićeni su kao beli medvedi, dok se prava radnika i radnica konstantno ugrožavaju. Sindikati nemaju dovoljno moći. Akumuliraju se neravnopravnost, beda i nizak životni standard. Socijalna pravda ne zanima državu. Žene rade na niže plaćenim i potplaćenim poslovima, a nakon radnog vremena kod kuće ih očekuje drugi posao – staranje o deci i porodici. Briga o deci, starima, bolesnima – neplaćeni rad spada na teret žena. Ovo je obaveza celog društva!
Za odbranu ženskih političkih prava, prava glasa i prava da budemo birane, jer su nedostatakom demokratije u zemlji ugrožena temeljna prava svih, a ne reagovanjem institucija potvrđeno je da države nema; istorija nam je pokazala da u takvom konteksu, prava marginalizovanih bivaju najugroženija
Za siguran porođaj i odbranu svih naših reproduktivnih prava, jer su reproduktivna prava žena i dalje tema za politička prepucavanja, a zdravstvene institucije, uz postojeće mere štednje i zabrane zapošljavanja, ne obezbeđuju dovoljan standard usluga ni za jednu ženu, posebno ne za žene iz manjinskih grupa; akušersko nasilje je nasilje i mora biti iskorenjeno! Dostojanstvo svake žene mora biti zagarantovano na svakom mestu u zdravstvenom sistemu.
Protiv konstantne proizvodnje i sistematskog podsticanja nasilja u medijima, na ulici, u parlamentu i institucijama, koje je odnelo previše života, a za koje nema odgovornosti. Femicid je dostigao epidemijske razmere, a vršnjačko nasilje i stradanje dece u školama je bez presedana. Najskoriji slučajevi brutalnog policijskog nasilja nad pripadnicima LGBTIQ i Romskom zajednicom pokazuju nam kako je ceo sistem duboko prožet i održava se na nasilju. Nasilnici i nasilje ne smeju biti uzori!
Protiv progona aktivistkinja, novinarki, političarki, žena iz javnog života koje misle drugačije od vladajuće većine i snažan su glas za odbranu prava, sloboda i demokratizaciju društva.
Za slobodu mišljenja, govora, okupljanja – umesto Ustavom zagarantovanih prava, uvodi se cenzura, zabranjuju protesti, kontrolišu mediji, a oni/e koji ne misle isto, targetiraju kao izdajnici, progone i hapse.
Za uspostavljanje insitucija koje rade za nas građanke ove zemlje – Korupcija je sveprisutna, a institucije partijske. Građani i građanke im ne veruju i od njih zaziru.
Da koristimo sve demokratske strategije i taktike da zaštitimo naša ljudska prava. Branimo sve građane i građanke za koje ne postoje adekvatne društvene i institucionalne garancije za zaštitu njihovih prava.
Osmi mart je nastao kao međunarodni praznik čija je osnovna vrednost bio internacionalizam. U vreme sukoba u Ukraini, Sudan, Palestini, i širom sveta, zalažemo se za prestanak svih ratnih dejstavai pravdu za žrtve i preživele. Žene, autohtoni narodi i migranti širom sveta pa i kod nas su na udaru ekolokeške nepravde ali su i pioniri ekološke pravde i održivosti. Mi smo uz njih!
Ovim maršom potvrđujemo da ostajemo povezane, hrabre i jedinstvene u našem otporu. Posle mnogo godina i mnoštva upućenih zahteva državi, ovog 8. marta, obraćamo se samo građankama i građanima i pozivamo sve da ustanu u odbranu sopstvenih prava!
Aktivistkinje i aktivisti; progresivni, levi, zeleni i solidarni političari i političarke; radnice i radnici; sindikalke i sindikalci; novinarke i novinari; svi slobodni ljudi; u situaciji kad ne rade institucije, solidarnost je važnija nego ikad! Samo zajedno možemo da se suprotstavimo kapitalističkoj državi i samo zajedno možemo da branimo naša prava!
Stanimo svi na prvu liniju!“.
Ako stepropustili...
Korisni idioti u sluzbi srbskih okupatora.
Panto, vruco pa ladno, pa, vruco utice na tebe ovoj vreme. Panto sine, mama da te odvede kod cika doktora. Tvoj ak’l neje pod libelu. mora da ti je neka licna pregorela. Neli, sine Panto, nocum sanjas okupatore, pa se ujutro budi[ sas groznicu. Ovija „korisni idioti“ cete nacisto oterav u Bagrem banju. Varkaj se, vrti se onaj nemacki doktor ako tebe, pazi da te ne ogrebe. Neli je kasno, sine Panto?
Lele leleeee, NVO će štiti prava radnika! A be, vi li ste leviĉarke? 🙂 ha ha ha