Dalibor Stanković, mladić avanturističkog duha i neobičnog pogleda na svet, svoje prve korake napravio je u rodnom selu Velika Grabovnica nadomak Leskovca, gde je čim je dovoljno stasao za to naučio da vozi bicikl i ta, moglo bi se reći „ljubav na prvi krug“, potrajala je do današnjeg dana.
Koliko je velika ta ljubav, govori nam činjenica da je na dva točka obišao deo Evrope, Srbiju uzduž i popreko, čak je i za svoj 34. rođendan, koji je proslavio pre nekoliko dana, sebi organizovao biciklističku turu po Srbiji, tokom koje je u jednoj deonici posetio i start trke Tour de Serbia Beograd – Banjaluka i družio se sa pravim profesionalcima.
“To je uobičajeno za mene. Od malena sam bio radoznao i imao želju da istražujem i proživljavam avanture, što je danas na mnogo višem nivou. Sve novo što je vezano za biciklove me interesuje i do dan-danas se bavim popravkom biciklova iz hobija. Svoj bicikl doduše retko popravljam, jer je zavidnog kvaliteta”, kaže za Blic Dalibor na početku.
Za biciklizam se zainteresovao spontano kada je njime prvo putovao od kuće do škole, zatim do posla, a onda željan avanture pokušao da stigne do prvog sela, pa grada i na kraju odverglao čak do Holandije i Španije kako bi obilazio znamenitosti i crkvene objekte i druge lokalitete.
“To je bila moja svakodnevica, uprkos kiši, snegu, zimi, uvek sam bio na biciklu. Takođe, ove godine sam i prvu Novu godinu dočekao na biciklu, pod vedrim nebom, u prirodi. Bio sam iznad Ribarske banje na vidikovcu i posmatrao vedro nebo i vatromet u ponoć. U Srbiji sam vozio do Kopaonika i Zlatibora, preko Sjenice, Kokinog Broda i Novog Pazara. Na Divčibare sam se više puta vraćao, zatim zapadnom granicom, do Golupca. Išao sam biciklom i u Mladenovac, Vrnjačku banju, do Bora…”, nabraja Dalibor.
Kaže kako je u početku vodio evidenciju o pređenim kilometrima i popravkama, ali kako se intenzitet putovanja povećao, počeo je da gubi pojam o tome i da broji uspomene.
“Pre nekoliko godina prvo sam krenuo za Holandiju, a kasnije prokrstario i dobar deo ostatka Evrope. Najviše mi se dopala Nemačka, zbog lepote i dobrote ljudi koji su mi pomagali na svakom koraku. U Holandiji sam proveo šest nedelja, gde sam se, takođe, snalazio za smeštaj i hranu, a u jednom momentu sam spavao i pod vedrim nebom. Potom sam otišao u Španiju, preko Sarajeva, Bihaća, Plitvičkih jezera, cele Hrvatske, preko Trsta, Venecije, Nice… Vratio sam se u Sanremo, pa uz more do Španije. U Barseloni sam proveo mesec dana i nastavio da pešačim preko Taragone do mesta Alikante, gde mi je nestao mobilni, ali dobro, i neprijatne situacije se dešavaju, tako sam se iz Evrope vratio i bez bicikla”, priča mladić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
