Tulumbe, baklave, princes krofne, krem pite, tatlije, indijane, šampite, orasnice, princeze, žito, bombice, grilijaši, korpice, minjoni, sutlijaši, burek, kiselo mleko, sladoled, boza, limunada …
U samom centru grada bilo ih je nekoliko.
UNION, nalazila se odmah preko puta današnje Šop-Djokićeve kuće, tu negde gde je nikao centar Bagat. Ovde je vrhunac specijaliteta bila krem pita, princes krofne, grilijaši, orasnice i tatlije.
KORZO, nalazila se neposredno na nekoliko koraka od Uniona, isto preko puta Šop-Djokićeve kuće. Za razliku od Uniona gde su dominirali kolači u izlogu ovde je vlasnik stavio u izlogu odmah pored ulaza aparate i mešalice za sladoled koji je bio izvrsnog kvaliteta i koji je sipao u rostfrej porcije – mala tri kugle – velika pet kugle kao i u malim i velikim kornetima. Nisu izostajali i vrhunske krem pite i bombice.
EGIPAT, pored današnje zlatare Cuka,suprotni ugao od Big Ben satova. Kad je igrala Zvezda svoje evropske utakmice uvek je do daske bio puštan radio prenos i poslastičara je bila puna gostiju. Ovde su orasnice bile vrhunske, deserti, korpice, šampite i naravno tulumbe.
BLED, preko puta bivše apoteke Prvi maj. Uvek puna u večernjim časovima omladinom.
Limunada u kriglama od pola litra, borovnica takodje i sladoled od čokolade i lešnika kao specijalitet i naravno neizostavna boza. Ovde se sutlija služila u porcijama prelivena sosom od tolumbi i zapraškana cimetom.
MEDIJANA, pored nekadašnjeg Ateksa i voskara, preko puta Madere. Ova poslastičara je radila do pre neke dve godine kada je vlasnik i naslednik posla Koča umro. Torte su bile specijalitet, limunada a u poslednjim godinama je radila kao poslastičara-kafić.
OPATIJA, neka vrsta montažnog objekta-barake gde se sa leve strane nalazila knjižara Duvana i foto Bagdala, a sa desne strane prodavnica šešira Begej. Svi su ovi objekti uklonjeni početkom 80-tih godina. Imala je nekoliko stočića ispred barake na trotoaru. Krem pite su bile em velike, em posebnog aromatičnog ukusa i limunada za koju je vlasnik tvrdio da je proizvodio od američkog ekstrakta.
SPORT, baraka na Niškoj ulici gde se sada nalazi Expert tehnika. Specifična poslastičara gde je glavni specijalitet izmedju ostalog bio burek i kiselo mleko. Vlasnik je imao još jedan objekat na zelenoj pijaci gde se sada nalazi velika rampa Lidla gde je vrhunac specijaliteta bio sladoled i kiselo mleko.
SLOGA, na Niškoj ulici, preko puta glavne pijačne kapije i danas postoji i radi.
Kao i danas i u prošlim vremenima uvek se stajalo u red za sladoled koji je bio i ostao vrhunski i verovatno sa najviše vrsta aroma i ukusa i dan danas a i indijane i bombice imaju specifičan ukus. Ovde se ispijala vrhunska crna kafa i boza kao i limunada.
Odmah pored SLOGE postojala je još jedna poslastičara, direktan konkurent istoj i samo ovde nisam siguran ali mislim da je vlasnik bio jedan od tri brata koja su držala i gore pomenuti EGIPAT.
MALINA, gde se danas nalazi kafana Radan na početku Niške ulice od nekadašnje glavne pošte. Uživali smo u čarobno hladnoj bozi i oranžadi koja se samo ovde pravila kao i sutlijašu u porciji sa cimetom odozgo i preko baklava ili tulumba.
VARDAR, preko puta nekadašnje glavne pošte, odmah pored današnje apoteke Benu, imala je i letnju baštu. Cela poslastičara je mirisala na morski oraščić i vanilu iz mlevenog žita koje su vrhunski pravili a i komadi torte su bili specijalitet kao i sladoled koji je ovde imao specifičnu aromu drugačiju od drugih poslastičara.
DVA FAZANA preko puta Crnog Marka u Povorcu gde su princes krofne bile elipsastog oblika sa svetlijim filom od drugih i imale su ukus šampita a i šampite su bile posebno velike i ukusne.
PELIVAN – DELIKATES nekoliko koraka na uglu od Dva fazana u Povorcu gde se limunada ispijala na eks a baklave bile pune seckanih oraha.
Ako stepropustili...
MINJON, pored reke sa velikom baštom koja i danas radi gde su rum-punč, bombice i deserti posebnog ukusa, sladoled, a ovde su se i najviše prodavale torte po narudžbini.
HISAR, čuvenog Miloša Grujevskog dijagonalno od Doma Zdravlja gde je sada trgovina. Princes krofne, bombice, princeze, orasnice, limunada, sladoled od čokolade a kao specifičnost je to da je poslastičar radio i sitne kolače, neuobičajeno manje veličine od ostalih.
JADRANKA, danas pored zanatskog centra Cvećar a do pre neku godinu se nalazila preko puta. Poslastičar je zadržao sve orijentalne specijalitete koje pravi decenijama.
Njegova vitrina u kojoj su izložene orijentalne poslastice mi je poslužila kao inspiracija za ovu priču. Ovde sam uživao u posebno velikim tulumbama koje je uvek izlagao u izlogu prema trotoaru i baklavama. Sladoled je i dan danas vrhunski a indijane imaju specifičan ukus sa aromom limuna.
U nekoj novoj priči o Balkanovoj Fontani i naravno čuvenom Dezertu.
beše to nekad…
A onda smo ih u pogromu 1981. godine, sve proterali iz tadašnje Srbije, naročito iz Leskovca. Sve do jednog. Mi smo ih kao deca uzaludno tražili, ne shvatajući da se radilo o etničkom čišćenju. Par njih su ( ne želim da novodim imena), od albanskih uzeli srpska prezimena kako bi preživeli.
A sampite izgleda da niko nije pravio?
Izvrsne sampite je pravio vlasnik jadranke Nazmi Saliu,a sada njegov sin Vajedin
Pokojni Nazmi i žena mu – Ida, krojačica, poreklom iz Tetova i ćerka im Dijana. Mislim da je završila medicinu i sada verovatno radi i čeka penziju, kao lekar, negde u belom svetu.
Da se ne zaboravi i poslastičara Besko, vlasnika Sime Stefanovskog.
Bila je u Svetozara Markovića preko puta poslastičare Hisar (Miloša Grujevskog).
Na ulazu radnje su bili postavljeni Kalimero i Paja Patak koji kao govore stripovski : Kod Čika Sime.
Danas je jedino lepota i nostalgija ostala u poslastičari Jadranka, kod Vajdina. To mesto je vremeplov profesora Baltazara i jedina tačka lepote i osećaja starog lepog Leskovca.
„Da se ne zaboravi i poslastičara Besko, vlasnika Sime Stefanovskog.
Bila je u Svetozara Markovića preko puta poslastičare Hisar (Miloša Grujevskog).“
– Čika Sima se šezdesetih doselio iz nekog sela pored Gostivara. Mislim da su i Grujevski došli u isto vreme iz istog kraja. Simina supruga Vaska je iz porodice Grujevski. Ona je bila rođena tetka blizancima.
Deda je pored imao krojačku radnju, pa nas je, posle igranja u pesku, na igralištu gde je sada Dom zdravlja, baba vodila kod teta Vaske na „zimski“ sladoled i kolače.Do pre par godina čika Sima je bio u domu za starije, često sam ga viđao u šetnji.
Vise ovakvih tekstova molim Vas.
Najbolje krempite koje sam jeo bile su
u poslasticara Mladost na sirokoj carsiji. Cuo sam da su se preselili u Ohrid,ako neko zna da je to tacno i gde se priblizno nalaze neka ostav u komentaru,rado bih svratio da se podsetim najlepsih krempita.
Majstori svog zanata,nikad više takvog ukusa kolača,nažalost u Srbiji je sve što je dobro, uništavano decenijama
„Odmah pored SLOGE postojala je još jedna poslastičara, direktan konkurent istoj i samo ovde nisam siguran ali mislim da je vlasnik bio jedan od tri brata koja su držala i gore pomenuti EGIPAT.“
– U blizini pomenute Sloge u lokalu u kome je danas brza hrana Srna (ili možda susednom?), nekada je bila poslastičara „Pelivan“. Po imenu, reklo bi se da su vlasnici bili Goranci.
Zaboravilo se na poslasticaru „Delikates“Sime Milosevskog na pocetku vlajkove ulice u podvorcu
Mnogi od nas iz „Petar Tasić“ smo propušili cigarete tu i u „Dva fazana“ preko puta, na Trgu žrtava fašizma („Crni Marko“). Najbolje princes krofne, indijaneri i sutlijaš sa cimetom.
Vlasnici poslasticare Sloga , preko puta Sopdjokica, bili su prvo na Svetelisku ulicu u blizinu Poljanice. Drzali su je otac i njegova dva sina. Otac je navijao za Partizan, a sinovi za Zvezdu. Bili su kosovski Albanci. Fenomenalni ljudi. A onda je dosao Milosevic i Seselj, i sve je otislo u nistavilo i tndariju.