Pređeš ulicu van pešačkog prelaza ažurni nadležni organ ti odmah piše kaznu. Pregaziš devojku ili čoveka koji mirno protestuje, nagradi te taj isti nadležni organ.
Zar vas to ne podseća na priču o Eri i kadiji? Kadija te tuži kadija ti sudi, pa nek izvoli ko kako voli.
Ovo se događa onda kada nestane država, a sve u njoj preuzme vrhovni kadija. Međutim, možda i nije najveći problem glavni kadija. Problem su oni koji mu povlađuju i koji mu poltronišu. Živeći u svom svetu da bi ostvarili svoje interese, izdigli su ga i stavili na carev tron. Kako je krenulo ostaćemo mi u Leskovcu bez faraona, da bi ga dobila naša Otadžbina.
Šta nam teško da čoveka, koji sve zna i u sve se meša, proglasimo za boga. Zar u ovoj zemlji trenutno ne funkcioniše sve po principu neka bude volja njegova. Amen.
Lokalni kadije takođe rade po svojoj-njegovoj volji. Osnovno je da se mora slušati glavni kadija i još po neko iz njegovog okruženja. Bitno je da je on zadovoljan. Problem je što mu je u poslednje vreme sve preselo zbog tamo nekih, koji navodno, neće da uče, već traže nekakvu državu koja funkcioniše.
Ko je video korist od države koja funkcioniše?
Zar nije bolje da to što se uzima od građana, za njen rad i rad njenih organa, uzmu i podele neki Mika, Pera i Žika. Pobogu pa svi smo mi država i treba da koristimo to što je njeno tj. naše. To što su, navedeni, bliže kadiji daje im mogućnost da više i uzmu. Snalaze se ljudi, kažu njihove komšije i prijatelji. Valjda ne shvataju da su im tim svojim snalaženjem oduzeli deo plate, ostavili ih danima bez struje ili vode, polomili im auto na putevima koji su krpa na krpu zakrpa. Državu vode polupisme i polusmeni likovi često pod uticajem raznih supstanci, a kojima alkohol dođe kao boza – limunada za opuštanje. Decu im uče nekakvi nedefinisani tipovi koji su kupili diplome, a ne znaju ni sa kog fakulteta.
Sve ima svoj kraj pa čak i „Tup-tup“ govori je duhoviti Minimax. Kako meni izgleda čovek je bio u pravu. Kraj koji je neminovno blizu nadvio se nad kadijama. Kao jesenja magla polako ulazi u njihove pore stvarajući im jezu u kostima, sa pitanjem šta posle kadijanja. Oni bistriji već su zbrisali ili traže način da postanu nevidljivi, da bi se sutra lakše pravdali „ morali smo“, „pretuli su mi“.
Kada vrhovni kadija ode kao i sve kadije pre njega, zajedno sa dahijama, ostaće pustoš. Treba onda krenuti od početka, a pre svega treba rasčistiti sa svima koji su bili kadije ili njihove sluge. Danas je mnogo lakše utvrditi ko je šta i kako radio, postoje digitalni tragovi o svemu i ne mogu se sakriti.
Zato trebamo podržati zahteve i ono što rade studenti koji trenutno ne idu na nastavu, ali je sigurno da uče i to mnogo više i bolje, od onih koji hoće da uče kako se postaje kadija.
