Čekaju ulicu 20 godina, a sad, kad je skoro gotova, shvataju da će im dvorišta i podrumi plivati u vodi

Kada su, prvih godina ovog milenijuma, od grada, na licitaciji kupili placeve, nadali su se da će sve, ugovorom predviđeno, biti ispoštovano. Ispostavilo se, međutim, da su potpisana dokumenta samo mrtvo slovo na papiru. Godinama unazad se bore sa izlivanjem kanalizacije, udarnim rupama leti i blatom do kolena zimi, a informaciju da će, u sklopu izgradnje pristupnih saobraćajnica ka novom vrtiću, biti konačno uređena i Slogina ulica, dočekali su sa radošću:

“ Zadovoljstvo je, nažalost, bilo kratkotrajno. Umesto da izvođaču, koji kaže da samo prati projekat, polazna tačka bude deo Slogine ulice u kojoj su već postojali ivičnjaci, on je krenuo sa drugog kraja. Postojeći ivičnjaci su uklonjeni, ulica je nasipana slojevima šljunka i tucanika, pa su tu liniju pratili i trotoari. Suština je u tome da su novi ivičnjaci podignuti za 20, možda i 30 santimetara u odnosu na prethodne, pa će sva kišnica da se sliva u naša dvorišta, podrume, garaže. Znamo i da je kanalizacija viša od vodovodne mreže, to znači da ćemo i dalje da se suočavamo sa izlivanjem fekalnih voda, sada možda još ozbiljnije nego ranije, priča Jelena Đokić.

Sijarinskom ulicom, decenijama se, sa svakom većom kišom, voda čak sa Hisara sliva ovde, pa se na raskrsnici sa Sloginom napravi malo jezero:

“ Naša ulica sada ima pad, od izbegličkih zgrada, ka Vili Mitić, a upravo tu, ispred naših nekoliko kuća je kota najniža. Ovo je plansko naselje, pa su i naše kuće morale da budu izgrađene u skladu sa propisanim standardima. Pratili smo visinu postojećih ivičnjaka i po njoj se upravljali. Iako je svaka kuća u ovoj ulici građena u različito vreme i kao objekat za sebe, naše kvote se razlikuju za manje od 10 santimetara, što je, manje-više prihvatljivo. Komšija preko puta, koji je objekat gradio pre početka radova na novom vrtiću, dakle nedavno, dobio je nove kvote, izdigao se za najmanje 20 santimetara, ali će, nakon izgradnje ulice i on ostati ispod nivoa trotoara“.

Opšti je utisak da su svi parametri pri izgradnji prilagođeni upravo obradištu i da je ono bilo polazna tačka za sve:

“ Da, oko vrtića je sve u redu, ali zato će voda prekriti po dva stepenika na ulazima u izbegličke zgrade, a niže niz ulicu, gde su naše kuće, u dvorištima ćemo imati bazene. Dakle, važno je bilo da se oko tog objekta uradi kako valja, a što će okolini biti učinjena šteta, nikom ništa. Nismo mi ćutali, već se više puta obraćali Direkciji, odakle nismo dobili nikakvu reakciju. Kao da su naši prigovori i molbe odmah po prijemu završavali u kanti za đubre“.

Ogorčeni su ovi ljudi na ponašanje projektanta Tatjane Vasić, koja je, kažu, posao odradila u kancelariji, bez da, pre toga, makar čuje mišljenje žitelja Slogine, Sijarinske i susednih ulica:

“Došla je, možda, par puta, ali samo nadmeno “bacila pogled na radove“ i otišla. Ako je stručnjak, morala je, nakon uvida u situaciju na terenu, da zna koje su mane ovog projekta, za koji sama priznaje da je pretrpeo nekoliko izmena. Očigledno, samo da bi se sve prilagodilo vrtiću. Naravno da nemamo ništa protiv, svi se radujemo novom objektu, ali ne po cenu da se zbog toga podavimo u sopstvenim dvorištima. U celoj ulici postoji samo jedan šaht za atmosferske vode, a postavljen je tek nakon naše intervencije. Ako je cilj da se samo ale-male uradi posao, onda nam je bilo bolje sa neasfaltitranom ulicom“, ogorčeno konstatuje naša sagovornica.

Iako nisu inženjeri, njene komšije se, tvrde, ipak malo razumeju u građevinu, a projektanticu optužuju da je potpuno zanemarila regulacijsku liniju, a kvote određivala odokativno.

Nezadovoljni jesu, ali su i strpljivi. Čekaju da im se neko obrati, da mu ukažu na postojeće i potencijalne probleme kako bi se, dok još nije postavljen asfalt, moglo da se interveniše.

S. Stojiljković