Uragani, tornada, poplave, toplotni talasi, suše, požari, klizišta. Ove katastrofe uzrokovane su klimatskim promenama i danas su pet puta češće nego pre nekoliko decenija. Iako je svestan da je za ovakvu situaciju on glavni krivac, čovek na zemlji ne preduzima gotovo ništa da ih zaustavi
Vie od dva miliona ljudi izgubilo je život u poslednjih pola veka zbog klimatskih promena, a nastale štete su, zaključno sa 2020.-om iznosile 3.640 milijardi dolara. Svetska meteorološka organizacija analizirala je više od 11.000 katastrofa, koje su se odigrale u periodu od 1979. do 2020. godine.
U proseku, svaki dan je zabeležena jedna katastrofa, klimatska ili hidrološka, uz 115 izgubljenih života i štetu od 202 miliona dolara.
Neke od najvećih je suša u Etiopiji, 1983. godine, koja je usmrtila 300.000 ljudi, dok se “najskupljom“ prirodnom katastrofom u istoriji smatra uragan “Katrina“, 2005. Procenjeno je da je nanela štetu od 163,6 milijardi dolara.
Direktne posledice klimatskih promena mogu prouzrokovati značajne probleme u funkcionisanju ljudskog društva i prioritet je pravovremeno preduzimanje preventivnih mera.
Umesto da rade na zaštiti životne sredine i novim ekološkim rešenjima, jer je upravo narušavanje globalnog eko-sistema krivac za katastrofe, moćne zemlje su razvijale i unapređivale sisteme ranog upozoravanja na opasnost. To je, doduše, rezultiralo značajnim padom broja izgubljenih života, ali se broj katastrofa nije smanjio. Sve ih je više i sve su češće.
Kolektivnim akcijama može se i mora mnogo učiniti, ali to iziskuje složene društvene, ekonomske i ekološke odluke, a svet se, umesto toga, iako deklarativna saglasnost postoji, bavi novim sukobima i ratovima.
A upozorenja naučnika su upozoravajuća: U narednih 30 godina emisija ugljen-dioksida će dovesti do povećanja prosečne temperature za bar još jedan stepen, što će značajno uticati na promenu klime.
Kad sukobi prestanu, ako prestanu, možda nećemo imati gde da živimo u miru.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
