Tačno je pet godina otkako je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović preuzeo vođenje grada u svom četvrtom mandatu. Na čelo lokalne samouprave prvi put je došao 2008. godine, a nakon izbora i političkih previranja ponovo je zauzimao tu funkciju 2012, 2016. i 2020. godine, dok je u februaru ove godine započeo i svoj peti mandat.
Tako je Cvetanović postao političar koji je najduže u istoriji Leskovca obavlja funkciju gradonačelnika.
Njegov četvrti mandat, započet 2020. godine u jeku pandemije koronavirusa, gradska uprava opisuje kao „period zajedništva i prevazilaženja teških izazova“, dok Cvetanovića opozicija vidi kao osobu osoba čija je vladavina obeležena brojnim aferama i kontroverzama.
Ako bi nabrajali sve Cvetanovićeve skandale u proteklih desetak godina, a sa kojima je javnost već dovoljno upoznata, trebalo bi nam da napišemo ceo roman, tako da ćemo se fokusirati na to da su psebne kritike izazvali brojni slučajevi sumnjivih tendera, favorizovanja podobnih firmi i zapošljavanja stranačkih kadrova u javnim preduzećima.
Opozicija i deo građana smatraju da je njegova dugogodišnja vlast zasnovana na partijskom zapošljavanju i pritiscima, dok grad stagnira u razvoju.
Iako njegovi saradnici naglašavaju da Cvetanović „svakodnevno pokazuje volju i ljubav prema Leskovcu i Srbiji“, deo javnosti ga vidi kao simbol jednog vremena u kojem su afere, sukobi interesa i politička bahatost postali deo svakodnevice.
Pet mandata i više od decenije na vlasti ostaju činjenice koje ga izdvajaju u političkoj istoriji Leskovca – ali da li će biti upamćen kao najuspešniji ili najskandalozniji gradonačelnik, ostaće da sudi vreme i građani.
D.Marinković
Leskovac danas plaća cenu bahate i korumpirane vlasti. Dok su oni zapošljavali svoje rođake i stranačke vojnike, naša deca su morala da odlaze u inostranstvo da bi pokazala svoj talenat i znanje. I uspešna su lično znam mnogo mladih iz Leskovca koji su postigli velike rezultate u svetu, ali ne i u svom gradu. Zašto? Zato što ovde šansu nisu imali, jer su vrata zatvorena svima koji nisu „njihovi“.Znam i primer iz prve ruke moja komšinica htela je da se zaposli, ali su joj jasno rekli da prvo mora da bude aktivna u stranci. To je slika vlasti u Leskovcu: umesto znanja i rada, jedino što se vrednuje jeste partijska knjižica. To je poniženje za sve građane i razlog zašto je naš grad prazan, dok oni sebi nameštaju fotelje i privilegijeAli Leskovac se budi. Građani poručuju da više neće pristati da žive u gradu u kome politika odlučuje o svemu od posla do dostojanstva. Vreme je da vlast konačno služi narodu, a ne sebi.
Da samo Leskovac i Leskovcani glasaju mesko nikad ne bi bio gradonacelnik. Sve dok mu sela dominiraju u glasanju on ce i dalje da bude grdonacelnik.
Da ja tebi odgovorim da većina ljudi iz mog sela a moje selo je starije od svih Leskovačkoj naselja a nalazi se na par km od centra grada,glasa u većini opoziciju a ne vlast kako ti pišeš.Sva omladina bila je protiv ove vlasti i javno su glasali i meni je puno srce.
Koliko znam sem centra svi ste glasali za SNS -Ovce,zato ne se.i više po moje selo već gledaj tvoje doseljenike u gradu.
I dok smo se mi starosedeoci bliže okoline Leskovca rađali u gradu,moji dedovi,otac,ja,deca moja većina sadašnjih SNS glasača i njihovi preci viđali grad samo subotom.
Zato ne se.. više jer se tako ovi vlastodršci ne menjaju,već samo slogom naroda.
Koji bre centar, u Le je opozicija popušila ko zna pi koji put. Nigde niste imali većinu. Šta sanjaš.
Ne lupaj Zorane, ocigledno ne radis izbore. Osim centra i biblioteke mesko dobija gradska biracka mesta. Doduse tesno ali je dobio…
Puna usta volje i ljubavi za grad i jos puniji dzepovi za sebe, svoje bliznje i dalje. Nakotilo se za toliko mandata. A i stedelo na svemu sto je mogao budzet da podmiri.
Samo da se zna ! Cvwetanović nikada nije neposredno biran. Uvek je postavljan od strane Skupštine odnosno AV. Dva puta je učestvovao na neposrednim izborima za gradonačelnika i gubio je sa 10.000 glasova od Gojka i od dr Vladana. Niko ga nije hteo …
I poslednji mandat.
Nekada se predstavljao kao moćan i uticajan, a danas je izgubio i ime i poštovanje. Oko sebe više nema stručne ljude, već samo one koji su tu zbog koristi, spremne da ga prodaju za bilo šta. SNS se raspada članovi se plaše da priznaju da su deo stranke, ne idu na sastanke i kriju se. Oni koji su još tu ostali su samo zato što im od toga zavisi posao. Da nemaju interes, ni oni ne bi bili uz njega, jer i njima je jasno da je kraj.