Novi Zakon o dobrobiti životinja je toliko nakaradan, da izgleda kao da se neko trudio da ga napravi baš lošim

Ovakav predlog Zakona je za sve, osim dobrobiti životinja. Toliko je nakaradan, kao se neko trudio da ga tako lošim sačini. Ne zna se tačno autor, niti je stručna i zainteresovana javnost bila uključena u njegovu izradu. Iako je Evropska unija Srbiji odobrila 1,3 miliona evra za usklađivanje nacionalnog propisa sa evropskim standardima, neko je uradio sasvim suprotno, mišljenja je Goran Momčilović, iz Organizacije za prava i zaštitu životinja “Dobrobit“:

“ Ovakav Zakon će nekome sigurno doneti dobrobit, alli to neće biti životinje. Moram da kažem da smo mi, članovi neformalnog saveza 30-ak udruženja i organizacija za zaštitu životinja, potpuno slučajno saznali da se priprema predlog. Znači, u izradu nacrta, kako bi trebalo, nisu uključeni ni stručna javnost, ni civilni sektor, ni zainteresovana javnost. Priča o konsultacijama sa “relevantnim udruženjima“ ne pije vodu, jer se postavlja pitanje ko ih je proglasio relevantnim, ako je ikakvih konsultacija i bilo. Naravno, obavezno su uključeni Kinološki savez Srbije i Lovački savez Srbije, dva najveća uzročnika ovakvog stanja u Srbiji po pitanju napuštenih pasa. Prvi su profiterska organizacija, koju zanima samo prihod, druga je kriva jer je, prema nezvaničnoj statistici, svaki treći pas na ulici ili izbačeni lovački pas ili mešanac sa lovačkim psima“.

Koliko je predllog zakona loš, govori i činjenica da je 15-ak profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, imenom i prezimenom, potpisalo zahtev Upravi za veterinu za povlačenje nacrta, jer je, pre svega,, nehuman:

“ Ja nisam pravnik, ali i ne treba da budete da biste uočili brojne propuste i manjkavosti. Novi propis ne bavi se obavezom lokalnih samouprava da formiraju azile ili prihvatilišta, propisane i aktuelnim Zakonom, koji je dopunjen odredbom da one, koje to nisu učinile, mogu za te poslove angažovati privatne firme, što već otvara prostor za korupciju. Najpoznatija  u Srbiji je “Avenija mb“, registrovana kao agencija za čišćenje, a ne za zoohigijenske poslove. Iako radi 15 godina i duže, a priključile su joj se još neke, mi nemamo rešen problem napuštenih pasa. Ovaj nacrt je pokušaj da se takve “radnje“ legalizuju. Ne traži rešenje, nego nudi mogućnost pojedinima da se “ofajde“.

Jedna od novina predviđa da azili i prihvatilišta i dalje zbrinjavaju napuštene pse, ali lokalne samouprave više nemaju obavezu da plaćaju veterinarske usluge. Pse koji se tamo razbole ili se dovedu bolesni i povređeni, niko neće lečiti i biće prepušteni sudbini:

“ Evo par primera: po starom zakonu je, za eutanaziju ili narodski rečeno uspavljivanje bolesnih pasa, bilo neophodno mišljenje veterinara. Dakle, on procenjuje da bi, zbog bolova koje trpi, recimo, za psa bilo humanije uspavljivanje. Sada takav izveštaj veterinara nije potreban, a eutanazija je prekrštena u “ubijanje“. Takođe, ako neko od zaposlenih u azilu posumnja da je životinja zaražena, može, bez potvrde stručnjaka, da je liši života. To, propisuje novi Zakon, može i svaki građanin, ako proceni da su pas, mačka, krava ili bilo koja druga životinja, zaraženi, što je legalizacija ubistva“.

Po aktuelnom Zakonu za mučenje i ubijanje životinja propisane su kazne, a dela definisana ili kao prekršaj, ili kao krivica. Koliko god neobjašnjivo malo sankcija izrečeno, propisane su Zakonom. Po novom, nikakakva kazna za ova dela nije predviđena, iako su ona “zabranjena“.

Još jedan od apsurda novog Zakona jeste odredba kojom su klanice u obavezi da zaposle lice koje “brine o dobrobiti životinja“:

“ Zamislite kolika je to nebuloza. Autor nacrta se brine o dobrobiti životinja koje su prodate klanici, dok se u azilima, prihvatilištima i na ulicama, hiljade pasa svakodnevno izlaže torturi, gladi, smrzavanju, bolestima. Ovo, da nije žalosno, bilo bi smešno.

Još jedan nonsens. Uvodi se kazna za napuštanje životinje, najčešće psa, bilo da je čipovan ili ne i ona iznosi 10 hiljada dinara, ako platite u roku od osam dana, iznos je upola manji. Čipovanje psa i vakcina koštaju 4-5 hiljada dinara, a gde su hrana, sredstva za higijenu, usluge veterinara, pa prema toj računici “čuvanje psa“ zahteva mnogo veće izdatke.

“ Ovako blagim kaznama, novi Zakon podstiče napuštanje životinja. Za razliku od nas, u Hrvatskoj je nedavno uvedena, a mnoge evropske zemlje odavno imaju zatvorske kazne za napuštanje životinja, tretirajući to kao teže krivično delo. I, umesto da usklađujemo svoje propise sa evropskim, jer težimo EU, i od nje smo, u više navrata, dobili značajna sredstva za izmenu propisa, mi radimo potpuno suprotno.

Čitam komentare ljudi kada pas lutalica napadne nekog. Svi osuđuju životinju, niko vlasnika. Svaki pas bi više voleo da ima krov nad glavom, redovne obroke, nekoga da o njemu brine i da ga voli. Mimo svoje volje je završio na ulici. Zato, ako neko treba da bude kažnjen za ono što napušteni psi urade, to su vlasnici, ali se to, ako se usvoji novi Zakon, neće desiti“

Zato treba svi da potpišemo peticiju za odbacivanje ovakvog predloga. Peticiju je pokrenula politička organizacija Kreni-promeni, a svojim potpisom je inicijativu podržalo više od 30.000 ljudi“.

Malo je jedan novinski članak da se pobroje sve manjkavosti predloga novog Zakona, kaže Momčilović i poziva sve da istinu o nakaradnom nacrtu šire dalje. Ako izvršimo dovoljno jak pritisak, možda i izdejstvujemo bolje zakonsko rešenje za dobrobit životinja, zaključuje Goran Momčilović.

S. Stojiljković