U želji da doprinese očuvanju jezika kojim se govori na jugu Srbije, rođena Nišlijka Milena Šović, danas IT stručnjak i profesor na nekoliko koledža u Čikagu, osmislila je i pokrenula četbot na prizrensko-timočkom dijalektu. Veštačka inteligencija oživljava jezike nestale pre hiljadu godina, pa zašto ne bi, uz našu pomoć, mogla da sačuva ono što već postoji
Marija Šović, rođena je i odrasla u Nišu, ali već dugi niz godina živi u Čikagu. Po struci je inženjer, a trenutno na doktorskim studijama u oblasti biznisa i ekonomije. Tu je i dobila priliku da istražuje primenu veštačke inteligencije u poslovanju, obrazovanju i kulturi.
„Moje profesionalno usmerenje je razvoj četbotova i AL alata, koji se koriste u različitim oblastima. Osim toga, predajem matematiku na nekoliko koledža u Čikagu, što mi omogućava da spojim akademski rad sa praktičnim projektima u oblasti veštačke inteligencije. Tako sam i došla na ideju da promovišem i time doprinesem očuvanju prizrensko-timočkog dijalekta, kojim i sama celog života govorim“, počinje priču Milena, u intervjuu za Rešetku.
R: Da pojasnimo malo onima koji ne znaju, šta je četbot?
Milena: Četbot je kompjuterski program zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji može da vodi razgovor sa ljudima. On odgovara na pitanja ili pomaže u rešavanju problema, koristeći tekst ili glas. U suštini, to je digitalni sagovornik i služi za različite svrhe – od jednostavnih, kao što su informacije o vremenu ili rasporedu vozova, do složenijih, kao što su podrška korisnicima u bankama, bolnicama ili obrazovnim institucijama. Njegova prednost je u tome što može da radi 24 sata dnevno, bez pauze, i da u isto vreme odgovara na veliki broj zahteva. U poslednjih nekoliko godina, sa razvojem naprednih modela veštačke inteligencije, četbotovi su postali znatno „pametniji“: mogu da razumeju kontekst, prate tok razgovora i prilagođavaju odgovore. Ova tehnologija je postala deo svakodnevnice, a koristi se u mnogim oblastima kao što su medicina, finansije i obrazovanje.
R: Odakle ideja da se posvetite razvoju četbota na dijalektu?
M: Već dugo (gotovo tri decenije) imam želju da dam svoj doprinos očuvanju prizrensko-timočkog dijalekta, jer se i ja, kao Nišlijka, njime svakodnevno koristim. Uvek sam se pitala zašto mi nemamo medije, novine, televiziju, radio, pa čak ni literaturu na dijalektu kojim govorimo? Zašto je naš govor u mejnstrim medijima najčešće predmet podsmeha? Zašto naša deca nemaju slobodu da prirodno govore svojim dijalektom, već u društvu ljudi sa severa i zapada Srbije osećaju potrebu da ga menjaju i prilagođavaju se takozvanom ’standardu’?
Nikada ranije nisam imala prilike da uradim nešto po tom pitanju, ali pošto se bavim veštačkom inteligencijom, došla sam na ideju da, upravo kroz AI, dam svoj doprinos očuvanju ovog jezičkog blaga. Veštačka inteligencija danas pomaže lingvistima da ožive jezike stare hiljadama godina – zašto onda ne bi pomogla i nama da sačuvamo ono što već imamo?
R: Tvorac ste četbotova Nikole Tesle (www.nikolatesla.live) i Branislava Nušića (www.браниславнушић.срб). Zašto baš ova dvojica srpskih velikana ?
M: Nikola Tesla je bio očigledan izbor. On je naš najveći naučnik, uvek je bio ispred svog vremena. Sigurna sam da bi danas svoju genijalnost usmerio na razvoj veštačke inteligencije. Iako je Tesla veoma poznat i cenjen i kod nas i u svetu, mnoge činjenice o njegovom životu su i dalje nepoznate široj javnosti! Verujem da će ovaj četbot uspeti da Nikolu Teslu približi i mlađim naraštajima, kroz zanimljiv i interaktivan način.
Nušića nisam izabrala sama – njega su izabrali nastavnici i profesori srpskog jezika i književnosti. Na društvenim mrežama sam upitala koga bi od naših pisaca ili pesnika najradije videli kao svog sagovornika, i većina je bez dvoumljenja odgovorila: Branislav Nušić. Priznajem da su mi tim izborom zadali težak zadatak, jer je bilo veliko umeće oživeti njegov prepoznatljiv stil pisanja i humor.
R: Kakve su reakcije na Vaš rad i kakvu “publiku“ imate?
M: Reakcije su izuzetno pozitivne. Teslinog četbota koriste učenici i nastavnici, Do sada su primenjivani u više osnovnih i srednjih škola (na časovima srpskog, engleskog, istorije i fizike), kao i na jednom univerzitetu, gde je korišćen kao dopuna redovnoj nastavi i kao edukativno sredstvo. Nušićev četbot je korišćen na časovima književnosti u osnovnim i srednjim školama. Učenici su na njih reagovali sa interesovanjem, jer im je interaktivan pristup omogućio da na drugačiji način uče o poznatim ličnostima. To nam je pokazalo da ovakvi alati imaju primenu u obrazovanju – ne samo kao pomoć u učenju, već i kao materijal za analizu u okviru predmeta koji se bave jezikom i kulturom.
Teslin četbot je uključen u stalnu postavku Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Posetioci imaju priliku da, kroz interaktivni razgovor, „direktno“ postavljaju pitanja Tesli o njegovom životu i izumima. Ovo je prvi primer u svetu da se četbot istorijske ličnosti nalazi u muzeju. Prema dostupnim podacima, svega oko 2% muzeja koristi AI botove, i to uglavnom u ulozi vodiča, dok je ovde reč o mnogo širem konceptu – digitalno „oživljenoj“ ličnosti koja je sastavni deo postavke.
R: Dalji planovi?
M: Planiram da razvijem nove četbotove koji bi imali za cilj očuvanje jezika, kulture i lokalnih dijalekata, jer verujem da tehnologija može biti jedan od najefikasnijih načina da se ovi sadržaji približe mladim generacijama i sačuvaju od zaborava. U planu su četbotovi koji će omogućiti da se narodna književnost ili usmena tradicija predstave u digitalnom obliku, dostupnom svima. Ideja je da se ožive stari dijalekti na Balkanu, sa posebnim fokusom na Srbiju, a naročito na jug i prizrensko-timočki dijalekt, koji je jedan od najugroženijih. Ovaj dijalekt sve više nestaje iz svakodnevne upotrebe, jer mlađe generacije prelaze na standardni jezik
Četbotovi bi u ovom kontekstu bili digitalni čuvari jezičkog nasleđa – mogli bi da simuliraju razgovor na dijalektu, prenose narodne pesme, poslovice, anegdote i običaje koji se inače polako gube. Na taj način, dijalekti ne bi ostali samo u etnografskim muzejima, bibliotekama ili u sećanu starijih govornika, već bi postali dostupni i živi kroz interakciju na digitalnom platformama. Ovaj pristup bi omogućio mladima da otkriju jezik svojih predaka na savremen način – kroz tehnologiju koju već koriste svaki dan. Tako bi dijalekti dobili novi život, a istovremeno bi se ojačala svest o kulturnom identitetu i raznolikosti jezičke baštine Srbije i posebno našeg regiona.
Naročito mi je važno da se ovi alati primene u obrazovanju – u školama, gde bi učenici kroz interakciju sa četbotovima mogli da uče na zanimljiviji način, ali i u muzejima, gde bi četbotovi posetiocima približili istorijske ličnosti. Takođe, ovi projekti bi mogli da dobiju i međunarodni značaj, kroz saradnju sa institucijama koje se bave digitalnom humanistikom i kulturnim nasleđem.
R: Ono što nismo pitali, a zaslužuje da se kaže…
M: Želela bih da pozovem lingviste, AI inženjere, kulturne institucije, ali i sve pojedince koji veruju da mogu da doprinesu, da se priključe ovom projektu. Cilj je da se zajedničkim snagama sačuva naše jezičko i kulturno nasleđe. Jug Srbije, sa svojim dijalektima, tradicijom i kulturom zaslužuje veću pažnju i podršku. Ovo nije samo tehnološki poduhvat i projekat jedne osobe, već i zajednička misija očuvanja identiteta i približavanja kulture budućim generacijama.
S. Stojiljković
