Kraj oktobra obeležile su loše vesti za jug Srbije: niz domaćih i stranih fabrika najavio je zatvaranje pogona do kraja godine, što će rezultirati gubitkom skoro 4.000 radnih mesta. Prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), samo tokom ove godine na jugu zemlje bez posla je ostalo oko 5.000 ljudi – a to je, tvrde, tek početak.
U gašenju su ili su već zatvorene: Kentaur u Vranju (250 radnika), Flender u Subotici (350 radnika), Trendteks u Beloj Palanci (50 radnika), Solpro (50 radnika), dok Leoni zatvara pogon u Nišu, gde će 1.900 ljudi ostati bez posla. Prethodnih godina povukli su se i Beneton (900 radnika) i Džonson elektrik (350 radnika), a zatvaranje do kraja ove godine najavio je i Drekslmajer u Zrenjaninu, sa oko 2.000 zaposlenih.
„Ovo je tek početak“
Predsednica ASNS-a Ranka Savić upozorava da je „talas otpuštanja tek počeo“, navodeći da su sindikati godinama upozoravali da je dovođenje stranih investitora u Srbiju bilo neplanski, koruptivno i isključivo vođeno motivom brzog zapošljavanja, bez dugoročne strategije.
„Inostrani kapital koji je dolazio bio je špekulativnog karaktera. Bila je potrebna brza zaposlenost ljudi, ali je investitorska politika bila apsolutno neselektivna i preterana,” kaže Savić.
Minimalac kao povod, ali ne i uzrok
Neke fabrike, poput Kentaura, kao razlog odlaska navele su „drastično povećanje minimalca“. Međutim, Savić tvrdi da je to samo jedan od faktora.
Tu su, navodi ona, i rast cena struje i gasa, kao i povećanje fiskalnih i parafiskalnih nameta, što investitorima otežava ostvarivanje visokih profita zbog kojih su i dolazili. Uz to, kriza u evropskoj automobilskoj industriji i manjak porudžbina iz Nemačke dodatno su pogodili pogone koji su proizvodili radnu odeću ili kablove za strana tržišta.
Drekslmajer je još u februaru najavio povlačenje iz Srbije do 2026. godine, jer fabrika u Zrenjaninu „više nema porudžbine“.
Hiljade ljudi bez alternative
Savić upozorava da hiljade radnika, posebno na jugu Srbije, nemaju stvarnu alternativu na tržištu rada.
„To su uglavnom nisko kvalifikovani radnici, koji će veoma teško naći novi posao. To nije samo pet hiljada ljudi – to su čitave porodice, plus dobavljači koji takođe ostaju bez prihoda“, kaže ona.
Prema njenoj proceni, tek 1 do 2 odsto otpuštenih – oko 50 do 60 ljudi – može očekivati da brzo pronađe novi posao.
„Zatrpani smo pozivima ljudi koji traže posao ili čak jednokratnu pomoć. Talas otpuštanja tek stiže i iz nekih drugih fabrika“, dodaje Savić.
Država obećava „zbrinjavanje“, ali gde?
Nakon talasa zatvaranja fabrika reagovao je predsednik Srbije najavom da će „država zbrinuti sve radnike“. Poslanik SNS-a Milenko Jovanov zatim je izjavio da su već pronađena radna mesta za otpuštene radnike Kentaura.
Međutim, poslanik Srbija centra Slobodan Petrović tvrdi da je to „laž“, navodeći da su radnicima ponuđeni poslovi u „noćnim barovima i automehaničarskim radnjama“.
„Situacija je loša – a biće još gora“
Savić procenjuje da će se posle Nove godine problem samo produbiti. Mnogi radnici će, kaže, biti primorani da migriraju – ili u veće gradove centralne Srbije, ili u inostranstvo.
„Građani i radnici Srbije biće socijalno ugroženi posle Nove godine. Situacija je loša, a biće još gora“, zaključuje predsednica ASNS-a.
Jug Srbije, u kojem su plate najniže, a radnih mesta najmanje, ulazi u 2025. godinu sa hiljadama porodica koje ostaju bez izvora prihoda – i bez jasnog odgovora šta država zaista planira da uradi povodom toga.
Zašto, pitate li se?Ovoliko otpuštanja mora da ima neki razlog. Ajde jedna dve fabrike, ali ovoliko to je baš čudno. Da nemaju neku dojavu, pa beže iz Srbije?
Ja im predlazem da potraze posao u udruzenju I ja se pitam kod Bate, jer oni dobijaju pare i mogu da zaposljavaju, a mogu i da traze savet od Siskina kako mozes da nigde ne radis duze od jedne decenije, a komotno zivis, letujes, zimujes, putujes, imas i da kockas.
Znam da ljudima nije lako, nadam se da mi nece zameriti na obom komentaru