I Leskovac će imati svog predstavnika na Svetskom prvenstvu u maratonu: Goran Šmelcerović ispunio normu za Kejptaun

“ U prvom trenutku sam bio impresioniran činjenicom da se rezultati takmičara, posebno kad nisu aktivni sportisti, prate i beleže i naravno da me poziv oduševio. To je prilika koja vam se pruža možda jednom u životu. Kad se početna euforija stišala, shvatio sam da ja, kao individualac, treba da snosim sve troškove puta, boravka i nastupa, što me je gotovo potpuno „ohladilo“. Nespreman sam za takav finansijski izdatak, jer nikad ne bih stavio lično zadovoljstvo ispred potreba svoje porodice. A onda su se uključili prijatelji, rešeni da pomognu i podrže moj odlazak u Kejptaun. Svako na svoj način i preko svojih poznanika preduzetnika počeo je lobira za ovu ideju, tako da je finansijska konstrukcija gotovo sklopljena. Sada je Južna Afrika nekako bliža„.

Najviše novca, procenjuje Goran, otići će na avionske karte, ali tu su i smeštaj, viza…..

“ Srbima je, za razliku od žitelja Evropske unije, viza neophodna, a najbliža ambasada Južne Afrike je u Atini. Možda neću morati lično da odem po nju, već će to uraditi jedna od agencija, što je dobro, ali znatno povećava troškove. Nadam se i da ću tamo moći da nađem neki pristojan, a ne previše skup smeštaj. Nažalost, kad je pojedinac u pitanju, sve ove stvari su sastavni deo priprema za odlazak na takmičenje, posebno ovako velikog kao što je Svetsko prvenstvo„.

Naročito impresionira činjenica da je Goran Šmelcerović u maraton ušao nakon biciklizma i to relativno kasno, pa je ovaj uspeh time još i veći:

“ U Budimpešti sam postavio lični rekord, 2 43’19“, u kategoriji maratonaca starosti od 40 do 44 godine i prema rezultatima sa ranijih prvenstava, to bi moglo da mi obezbedi plasman od 15. do 50. mesta. Mnogo je faktora, međutim, koji na njega utiču: forma i zdravstveno stanje takmičara, ali i vremenske prilike i kvalitet staze. Imajući u vidu da je u maju u Južnoj Africi zima, maksimalna dnevna temperatura ne bi trebalo da prelazi 20-ti podeljak, a jutarnja, kada trka počinje, deseti. Staza nije previše teška, blago je valovita i dobrim delom je trasirana uz okean. Ako ne bude prejakog vetra, od svih, pa i od mene se mogu očekivati dobri rezultati„.

On lično plasmanom nije bio opterećen, ali kada su se u organizaciju uključili prijatelji, pritisak je porastao:

“ Nikakvi uslovi nisu pred mene postavljeni, ali se osećam obaveznim prema svim ljudima koji veruju u mene i pomažu da odem na Svetsko prvenstvo, da pružim svoj maksimum i ostvarim što bolji rezultat. Takav stav sam oduvek imao prema zadacima postavljenim pred mene, čak i onda kada sam odgovornost mogao da podelim. Ne želim da izneverim nečije poverenje, bilo da iza mene stoji savez, Olimpijski komitet ili grupa optimističnih ljudi„.

Pripreme za Kejptaun su počele, a uskoro će Goran „ubaciti“ u najjaču brzinu, ali u ne baš sjajnim uslovima:

“ Trčim ulicama grada i po okolini. Sjajno bi bilo da Leskovac, kao nekada na stadionu, ima atletsku stazu, jer su svojim rezultatima atletičari to svakako zaslužili. Moram da podsetim da su jedina četvorica olimpijaca u istoriji našeg grada i okoline bili iz atletskog sporta. Novi stadion nema atletsku stazu, a ona na Hisaru jeste dobra, ali za potrebe rekreativaca, ali ne i profesionalaca. Snalazim se kako znam i jedino se nadam da ću do maja uspeti da se sačuvam od povreda i bolesti, da se potpuno spreman pojavim u Južnoj Africi i istrčim maraton što bolje mogu„.

Maraton u Kejptaunu, od ove godine naći će se na listi osam najvećih na planeti, a Svetsko prvenstvo je još samo jedna potvrda koliko se pažnje ovom sportu već decenijama posvećuje u Južnoafričkoj republici.

S. Stojiljković