Nedavno istraživanje koje je sproveo IPSOS donosi iznenađujuće podatke o religioznosti u Srbiji, naročito kada je reč o mlađim generacijama. Iako se okrenutost veri i tradiciji najčešće povezuje sa starijim stanovništvom, podaci pokazuju da čak 22 odsto građana Srbije redovno posti.
Posebno se izdvaja podatak da u uzdržavanju od hrane prednjače mladi, odnosno pripadnici Generacije Z, među kojima 28 odsto redovno praktikuje post. Ovaj trend, kako navode autori istraživanja, ne predstavlja izolovan slučaj, već se uklapa u šire svetske obrasce koji ukazuju na promenjen odnos mladih prema religiji i duhovnosti.
Ipak, verski analitičar Draško Đenović upozorava da ovakvi rezultati zahtevaju oprezno tumačenje, jer je ključno pitanje – šta se u istraživanjima podrazumeva pod postom.
„Ta istraživanja su jako upitna, jer šta znači postiti? Ako post gledamo kao uzdržavanje od određene hrane, to je jedno. Međutim, ako gledamo kroz prizmu crkve i hrišćanske vere, post nije samo hrana, već i promena misli i ponašanja“, kaže Đenović za Euronews Srbija.
On oštro kritikuje površno shvatanje posta, naglašavajući da se njegova suština ogleda u duhovnoj transformaciji, a ne u pukom odricanju od namirnica.
„Ništa nam ne znači što nećemo jesti meso i mlečne proizvode, a onda dođemo kući i mlatimo ženu i decu. Tu nema ni ‘P’ od posta“, ističe Đenović.
Prema njegovim rečima, post nije dijeta, već proces koji podrazumeva promenu uma i srca, dok su prehrambena ograničenja samo jedan njegov deo.
„Mnogo je važnija promena unutrašnjeg čoveka nego da li ćemo popiti kafu sa mlekom ili ne“, dodaje on.
Crkvena učenja, podseća Đenović, post povezuju i sa uzdržavanjem od alkohola, cigareta, ali i sa odgovornijim ponašanjem prema drugima.
Kada je reč o Generaciji Z, analitičar dovodi u pitanje stvarne motive mladih koji se u anketama izjašnjavaju kao osobe koje poste. Kako navodi, pripadnici ove generacije, rođeni između 1995. i 2010. godine, sve su više okrenuti vegetarijanskoj i veganskoj ishrani, kao i brizi o životinjama i ekologiji.
„Mnogi ne jedu meso jer ne žele da se životinje ubijaju zbog njihove ishrane. Ako to posmatramo na taj način, oni poste praktično cele godine“, kaže Đenović.
Zbog toga, smatra on, ključno je razjasniti da li se u ovim slučajevima zaista radi o religioznosti u tradicionalnom smislu, ili su u pitanju etička uverenja i ekološka svest, koji utiču na odgovore ispitanika.
„Ne znamo kakva su pitanja postavljana u istraživanju. Anketari moraju da postave dodatna potpitanja da bi se dobio tačan odgovor – zašto neko posti ili ne“, upozorava Đenović.
Slični trendovi, dodaje, prisutni su i globalno, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su crkve u poslednjih nekoliko godina ponovo počele da se pune – upravo zahvaljujući mladima.
„Ako su se crkve prethodnih 40 godina praznile, sada se ponovo pune“, kaže Đenović, pozivajući se na istraživanja i komentare analitičara poput Čarlija Kirka, kao i ankete Associated Pressa.
Prema tim podacima, od 2020. godine, odnosno od početka pandemije koronavirusa, mladi se sve češće okreću religiji u potrazi za smislom.
Đenović smatra da je upravo period izolacije i suočavanja sa sopstvenim mislima bio presudan za ovaj zaokret.
„Za razliku od prethodnih generacija, koje su često kombinovale razna duhovna učenja, Generacija Z se danas jednostavnije i direktnije okreće hrišćanskoj crkvi“, navodi on.
Kao primer iz Srbije, Đenović pominje grupu mladih iz južne Srbije, koji su se tokom pandemije, putem društvenih mreža i influensera, zainteresovali za čitanje Svetog pisma.
„Znam za grupu od osam do deset mladih ljudi koji svakodnevno čitaju Sveto pismo, po deset ili petnaest poglavlja, i pokušavaju da žive u skladu sa tim“, kaže analitičar.
Ako stepropustili...
Dodaje i slikovitu opasku:
„Ja bih rekao – tamo ni babe tako ne žive, a kamoli neko ko ima 20 godina“.
Podaci o postu među mladima, zaključuje Đenović, otvaraju daleko šira pitanja – o prirodi savremene vere, ulozi etičkih vrednosti, globalnim trendovima i uticaju nepredvidivih događaja poput pandemije, koji mogu trajno oblikovati duhovne puteve novih generacija.
Crkva je letos htela da zida parohijski dom / stanove za sebe na terencetu u Dubocici to je necuveno i sramotno.
Što slabija nauka to jača religija.
Gen Z – prva generacija gluplja od roditelja! Naučnici tvrde: Vekovni niz razvoja prekinut!!!!!!
Generacija Z (rođeni otprilike 1997–2012) postala je prva u modernoj istoriji koja pokazuje slabije kognitivne sposobnosti od prethodne generacije – milenijalaca. Ovo nije spekulacija, već tvrdnja koju je pred američkim Senatom izneo neuropsiholog dr Džared Kuni Horvat, bivši profesor i direktor LME Globala.
U svedočenju pred Odborom za trgovinu, nauku i transport (saslušanje „Plugged Out: Examining the Impact of Technology on America’s Youth“), Horvat je otvoreno rekao:
Ovo predstavlja potpuni preokret poznatog Flinovog efekta – fenomena koji je decenijama pokazivao da svaka nova generacija postiže bolje rezultate na IQ testovima i kognitivnim zadacima zahvaljujući boljoj ishrani, obrazovanju i životnim uslovima. Od sredine 2000-ih, taj trend se u mnogim razvijenim zemljama zaustavio, a zatim i obrnuo – i to najviše kod adolescenata i mladih.
Horvat ne krivi decu, nastavnike ili roditelje – već strukturalnu promenu: brzu i slabo regulisanu invaziju obrazovne tehnologije (EdTech) u učionice. Tableti, laptopovi i pametni uređaji sada zauzimaju veliki deo školskog vremena – preko polovine dece koristi računar 1-4 sata dnevno u školi, a četvrtina više od 4 sata u toku sedmočasovnog dana. Međutim, manje od polovine tog vremena provede se u stvarnom učenju – deca su često van zadatka čak 38 minuta od sat vremena.
Međunarodna istraživanja (PISA, TIMSS, PIRLS) pokazuju istu sliku: što više dece koristi kompjutere u učionici, to su lošiji rezultati u čitanju, matematici i nauci. Meta-analize hiljada studija potvrđuju da većina obrazovnih tehnoloških programa ima efekat ispod proseka klasičnog učenja – neki čak negativan (npr. programi gde svako dete ima svoj laptop pokazuju pad od -0.30 standardnih devijacija).
Horvat objašnjava da digitalne platforme nisu dizajnirane za duboko učenje, već za hvatanje pažnje: podstiču brzo prebacivanje zadataka, multitasking i površno čitanje. To trenira mozak na suprotno od onoga što je potrebno za razvoj pažnje, dubokog razumevanja i zadržavanja znanja. Čovekov mozak evoluirao je za fokus na jedan zadatak i socijalnu interakciju – ne za stalno skrolovanje i notifikacije.
Ako se trend nastavi, upozorava Horvat, suočićemo se sa dugoročnim padom produktivnosti, inovacija, kritičkog mišljenja i ekonomskog konkurentnog položaja. On predlaže hitne mere: nezavisne testove efikasnosti pre uvođenja tehnoloških programa u škole, zaštitu podataka dece, ograničenja ekrana u ranom obrazovanju i veći fokus na analogne veštine (čitanje sa papira, rukopis, direktna interakcija).
Ova tvrdnja izazvala je lavinu reakcija na društvenim mrežama i u medijima širom sveta. Dok jedni optužuju senzacionalizam, drugi kažu da je konačno neko glasno rekao ono što roditelji i nastavnici već primećuju: deca su manje sposobna da se koncentrišu, pamte i razmišljaju duboko.
Da li je vreme da se vratimo više „staromodnom“ učenju – ili je tehnologija ipak budućnost, samo treba bolje da je koristimo? Pitanje je otvoreno, ali podaci iz Senata SAD sugerišu da trenutni put možda vodi u pogrešnom smeru.
Back to srednji vek 😉 … Ugasili smo ga, samo još ne znamo.