Dok Osnovni, Viši i Privredni sud u Leskovcu rade u sopstvenim zgradama, proteklih godina delimično ili potpuno rekonstruisanim, Sud za prekršaje je podstanar u levom krilu „Partizana“, u kojem, od izgradnje, nije „ukucan ni jedan ekser“. Obećanja su zaboravljena, a za uslove rada zaposlenih, odavno se niko ne interesuje
Kad zakoračite u prostor koji koristi Prekršajni sud u Leskovcu imate utisak da ste se vratili u sredinu prošlog veka. Tako izgledaju holovi, stepenište, mokri čvorovi, i da se zaposleni, s vremena na vreme, ne organizuju i sopstvenim sredstvima ne finansiraju krečenje i uređenje kancelarija, verovatno bi i stanje u sudnicama i ostalim prostorijama bilo jednako loše.
Ovaj organ svakodnevno puni državni budžet ogromnim sredstvima, ali nijedan dinar ne ostaje na računu Prekršajnog suda. Kako pričaju pojedini zaposleni, „praznik je i kad službeni auto nije na rezervi“.
„Stidimo se uslova u kojima radimo i više puta smo skretali pažnju nadležnima na to. Saosećanje i zgražavanje se trenutno pretvore u obećanja i na tome se sve završi. Po prirodi posla, često nam dolaze strani državljani i na njihovim licima se može pročitati šok kada kroče u unutrašnjost zgrade, u kojoj se sve raspada“, kažu zaposleni, uz molbu da ne objavljujemo njihova imena.
Zgrada Doma „Partizana“ datira iz 1953. godine, a građena je za potrebe sportskih saveza, klubova i organizacija. Jedan deo njih je i danas u desnom krilu zgrade, dok je levo ustupljeno Sudu za prekršaje.
Pre tačno četiri godine, čelnici lokalne samouprave su, na pitanje novinara kada će ovaj vremešni objekat biti rekonstruisan, odgovorili da je to nemoguće, jer, prema stručnom mišljenju, konstrukcija i betonski stubovi nemaju kapacitet za adaptaciju, pa će zgrada morati da bude srušena, a na tom mestu izgrađena nova.
Tada je rečeno i da je idejno rešenje gotovo, da se na projektu uveliko radi, kao i da je rasprava o sudbini ovog objekta trajala vrlo dugo, te da je, na kraju, „presudila reč stručnjaka“.
Od februara 2022. godine, o ovoj temi više nije bilo reči, bar ne javno. Projekat se više i ne pominje, pa se može naslutiti da ne spada u prioritete, ni lokalne, ni državne.
Da li su ovi „planovi na dugom štapu“ razlog zbog koga se krovne pravosudne institucije „prave mrtve“ na uslove rada i potrebe Prekršajnog suda u Leskovcu, ili ih to jednostavno ne zanima?
Biće da je u pitanju i jedno i drugo.
S. Stojiljković
Neka se obrate Mrdiću!