Radni vek Slobodanke Panajotove, nastavnice Tehničkog obrazovanja u Osnovnoj školi „Svetozar Marković“ u Leskovcu, završen je juče emotivnim i dirljivim ispraćajem u penziju koji su joj priredili njeni učenici.
Poslednja generacija đaka kojima je predavala tokom karijere duge punih 40 godina organizovala je iznenađenje – sačekali su je ispred učionice u školskom hodniku, gde su je ostali učenici dočekali gromoglasnim aplauzom, zagrljajima i poklonima.
Nastavnica se sa suzama u očima pozdravljala sa svakim đakom pojedinačno, dok su se hodnikom čuli aplauzi i uzvici oduševljenja.
„Zaista nisam očekivala ovakvo iznenađenje. Još sam pod snažnim utiskom. Bili su tu i učenici kojima sam prošle godine bila razredna starešina. Ovo je trenutak za koji se živi“, rekla je za Rešetku vidno dirnuta Slobodanka Panajotova.
Iako odlazi u zasluženu penziju, kaže da planira da se posveti porodici.
„Najpre najmlađem unuku koji ima godinu dana, ali i trima preostalim unukama. Ja sam bogata žena“, zaključila je kroz osmeh.
Učenici su joj tom prilikom uručili i pismo zahvalnosti, u kojem su joj poručili da će je pamtiti ne samo kao nastavnicu, već i kao osobu koja ih je učila ljudskim vrednostima, strpljenju i poštovanju.
D.Marinković
Gospodja Panajotova je redak primer nastavnika koji ljubalju vaspitavaju, koji nesebično daju i koji svu decu gledaju kao svoju. Svoj ovoj deci je bila razredni starešina, baka, prijatelj i oslonac. Zahvalna sam što je među tom decom bilo i moje.