Niko od radnika “Aptiva” ko se ne bude pojavio u nedelju na posao, neće snositi posledice zbog, saopštili su predstavnici Samostalnog sindikata iz ove fabrike.
Kako je saopšteno, to je dogovor menadžmenta i sindikata.
“Rad nedeljom po dogovoru sindikata i menadžmenta za nas je prihvatljiv samo na osnovu dobrovoljnosti. Znači da niko ne može da vas prisiljava da radite Nedelju. Ko radi Nedelju dobiće bonus u iznosu od 2950 dinaa”, saopštili su sindikalisti.
Podsetimo, nakon što je visoka delgacija generalnih direktora iz “Aptiva” boravila juče u leskovačkoj fabrici, direktor Jozef Krupa se preko video bima obratio radnicima i poručio im je da će svako od njih, ko dovede u da radi rođaka, člana porodice, prijatelja ili poznanika dobiti nagradu od 20 evra. Ova fabrika je potražila ovih dana i radnike u Nišu podelom letaka u kojima je između ostalog navedeno da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“.
U međuvremenu, “Aptiv” je na nekoliko lokalnih televizija i portala dobrano platio oglase za zapošljavanje novih radnika.
Rdnici leskovačkog “Aptiva”, u proteklih nedelja potpisivali su izjave da će raditi po 12 sati dnevno tokom radnog vremena u periodu od 21. juna do kraja jula. Kako smo već izveštavali, posle višednevnog pritiska na radnike leskovačke fabrike Aptiv da pristanu na smene od 12 sati dnevno, poslovodstvo ove britanske firme je promenilo odluku i od ponedeljka, 5. jula je vraćeno osmočasovno radno vreme, ali radnici će ipak morati da rade svakog dana i nedeljom, pa su iz Sindikata ocenili da je to i dalje kršenje Zakona o radu.
“Da li su radnici leskovačkog preduzeća Aptiv Contract Service dobrovoljno potpisivali izjavu da će raditi po 12 sati dnevno ili su to činili na nalog poslodavca, potpuno je nevažno. Jer, u oba slučaja reč je o kršenju Zakona o radu i u oba slučaja u prekršaju je – poslodavac”, objašnjava za portal N1 Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda. Suština je, kako kaže, da neka prava koja propisuje ovaj zakon, poput trajanja radnog vremena, ne mogu da se menjaju takav način.
U kokretnom slučaju preduzeća Aptiv, radnici su se obratili inspekciji rada, koja je, prema rečima Reljanovića, dosta brzo reagovala i ustanovila da postoji kršenje zakona.
„Inspekcija je poslodavcu naložila da otkloni ove nedostatke, što je on prema navodima lokalnih medija i učinio. Ovo je ujedno i najefikasniji način zaštite, jer je u pitanju očigledno kršenje zakona i inspekcija rada jednostavno ne može da donese drugačiju odluku. Druga pravna sredstva mogla bi da se odnose na obraćanje sudu i traženje privremene mere – ali je ono naravno daleko manje efikasno – a zaposleni mogu svoje nezadovoljstvo iskazati i na način koji je predviđen Zakonom o štrajku“, ukazuje Reljanović.
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da radnice i radnici ovakve vrste izjava potpisuju najčešće iz straha od gubitka posla.
„Često se dešava da i nije dovoljno jasno šta se i iz kojih razloga potpisuje. Međutim, važno je naglasiti da pre potpisivanja bilo kakvog dokumenta koji se učini ‘sumnjivim’ ili iz bilo kog razloga nepovoljnim po zaposlene, oni imaju pravo da se konsultuju ili sa predstavnikom sindikata, ukoliko postoji u fabrici, ili sa advokatom, kako bi zaštitili svoja prava. Takođe, ukoliko zaposleni smatraju da im se na radnom mestu krše radna prava, uvek mogu obratiti i inspekciji rada“ navodi Tamindžija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Ako stepropustili...
Koji prevoz od kuce do posla i nazad? Radim 10 meseci ja taj prevoz nemam putujem svojom kolima 10 km do prve sranice,niko mi nije i nece nadoknaditi to jer kazu da tu nista nemogu uradi i nema nadoknada