Iako je rodno Zalužnje, kako je često naglašavao bilo i ostalo koren njegovog života, svestrani umetnik i akademik Todor Stevanović prvu i jedinu samostalnu izložbu u zavičaju nije dočekao. Preminuo je četiri meseca ranije, u Beogradu, pogleda uprtog u petorečje koje je toliko voleo.
Iz tog malog sela u leskovačkom kraju potekao je umetnik koji je tokom više od šest decenija stvaralaštva izgradio osoben i širok opus, predstavljao Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu, čija se dela nalaze u najznačajnijim muzejima i galerijama i koji je na kraju svog umetničkog puta postao redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Akademik Todor Stevanović preminuo je 24. januara ove godine u Beogradu, u 89. godini. Za sobom je ostavio delo koje ga svrstava među najznačajnije srpske likovne umetnike svoje generacije.
Rođen je 9. marta 1937. godine u Zalužnju kod Leskovca. Njegovi roditelji, usmereni na poljoprivredu, posebno otac, inženjer agronomije, usadili su mu, verovatno potpuno nesvesno, ljubav prema umetnosti:
“ Otac je imao divan baršunasti glas, predivno je pevao i svirao gusle. Pamtim večeri u kojima smo ga mi deca netremice slušali i upijali svaku reč epskih pesama. Mislim da sam se tu inficirao poezijom. S druge strane, moja majka je volela i gajila cveće, ali su njene leje bile prava mala umetnička dela, zbog izbora cveća, načina sadnje, izbora boja. Odatle ljubav prema slikarstvu. I nisam samo ja uplovio u umetničke vode, već i dvojica starije braće, koji su završili umetničku školu“, ispričao je akademik Stevanović u video biografiji pre nekoliko godina.
Zbog očevog posla, porodica se najpre seli u Niš, pa u Sarajevo, da bi se na kraju trajno nastanila u Beogradu. Tu će Todor započeti akademsko školovanje.
Slikarstvo je studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao 1963. godine u klasi akademika Đorđa Andrejevića Kuna, a magistrirao četiri godine kasnije kod Nedeljka Gvozdenovića.
Ali, Todor Stevanović nije bio umetnik kojeg je moguće opisati samo jednom rečju – slikar.
SANU: Todor Stevanović- Video Autobiografija/04.02.2020.
Bavio se crtežom, grafikom, filmom, keramikom i mozaikom, ali i likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja književnika Srbije, a upravo ta širina interesovanja ostavila je dubok trag i u njegovom stvaralaštvu.
Od 1956. godine redovno je samostalno izlagao i učestvovao na likovnim smotrama u zemlji i inostranstvu. Godine 1999. predstavljao je Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu, jednom od najznačajnijih svetskih događaja posvećenih savremenoj umetnosti.
Njegova dela danas se čuvaju i izlažu u Narodnom muzeju Srbije, Muzeju savremene umetnosti i Muzeju grada Beograda, ali i u brojnim muzejima, galerijama i kolekcijama u zemlji i svetu.
Za dopisnog člana SANU izabran je 2003. godine, a devet godina kasnije postao je njen redovni član u Odeljenju umetnosti.
Tokom života dobio je brojna priznanja, među kojima su Vukova nagrada, Nagrada Oktobarskog salona, Grand prix za crtež i malu plastiku i niz drugih nagrada koje svedoče o dugom kontinuitetu njegovog umetničkog rada.
A iza svih velikih gradova, galerija, izložbi i priznanja ostalo je ono prvo mesto – Zalužnje.
U tome je možda i najzanimljiviji deo njegove životne priče. Čovek koji je umetnički i životni put gradio daleko od rodnog kraja nikada nije prekinuo vezu sa svojim početkom. Detinjstvo, priroda i prvi svet koji ga je okruživao ostali su važan deo njegovog unutrašnjeg umetničkog prostora.
Zato nije slučajno što je upravo poređenje sa korenom izabrao da opiše svoje poreklo. Iz korena u Zalužnju izraslo je veliko umetničko stablo čije su grane stigle daleko, ali čiji početak nije zaboravljen.
I možda upravo zbog toga posebno mesto u ovoj priči ima događaj koji se dogodio nekoliko meseci nakon njegove smrti.
Leskovac je 8. maja ove godine dobio priliku da se pobliže upozna sa delom umetnika koji je potekao iz njegovog kraja. U galeriji Leskovačkog kulturnog centra otvorena je izložba „Okean Todorov“, u okviru programa „Leskovac – Prestonica kulture Srbije 2026“.
Izložbu su priredili istoričari umetnosti Jerko Denegri i Milica Vićić, a predstavljeni su radovi iz kolekcije Vojislava Vićića.
Bio je to, prema navodima organizatora, prvi put da je Todor Stevanović imao samostalnu izložbu u gradu iz kojeg je potekao.
U toj činjenici ima nečeg gotovo simboličnog.
Umetnik rođen nadomak Leskovca, koji je stigao do SANU i čija su dela putovala daleko izvan granica Srbije, svojim se sugrađanima predstavio samostalnom izložbom tek na kraju životne priče.
Možda je upravo zato ova izložba bila više od još jednog kulturnog događaja. Bila je prilika da Leskovac ponovo otkrije jednog svog velikog čoveka.
Jer Todor Stevanović nije samo ime u enciklopediji ili biografiji SANU. Njegov životni put počeo je ovde, u našem kraju, a iz jednog malog sela kraj Leskovca vodio je do najviših umetničkih i akademskih priznanja.
Od Zalužnja do SANU – između te dve tačke stao je život jednog umetnika. A njegov koren, kako je sam govorio, ostao je tamo gde je sve počelo.
S.Stojiljković
Ovaj tekst omogućio je grad Leskovac sufinansiranjem projekta “Tragovi Leskovčana u svetu”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Foto i video: Srpska akademija nauka i umetnosti
Hvala Vam što ste ovom divnom pričom podigli spomenik velikanu Leskovca u našim srcima..
Todorova umetnost je biser. Nismo svesni koliko smo velikog umetnika i čoveka imali.