Učenici u Srbiji sve češće koriste veštačku inteligenciju za učenje, istraživanje, sažimanje tekstova i pisanje školskih zadataka. Istovremeno, sve ih je manje koji mogu samostalno da primene osnovno matematičko znanje, a broj onih koji umeju da rešavaju složene probleme meri se jednocifrenim procentom. To je jedna od najzanimljivijih, ali i najopominjućih poruka najnovijeg PISA testiranja, čiji su rezultati objavljeni početkom septembra.
PISA istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuje da su petnaestogodišnjaci iz Srbije u 2025. godini ostvarili slabije rezultate nego 2022. godine u matematici, čitanju i prirodnim naukama, a Srbija je u sve tri oblasti ispod proseka OECD-a. U matematici je prosečan rezultat 417 poena, prema 463 poena za OECD, što je 23 poena manje nego 2022. godine.
Ali brojke postaju mnogo zanimljivije kada se stave jedna pored druge: dok se veštačka inteligencija uvodi u svakodnevno učenje, sposobnost rešavanja problema bez tuđe pomoći ostaje slaba.
Chatbot je već u školskoj klupi
Više od polovine učenika u Srbiji, 52 odsto, kaže da najmanje jednom nedeljno koristi AI četbotove kako bi im pomogli pri učenju. To je više od proseka OECD-a, koji iznosi 46 odsto.
AI se koristi i za konkretne školske zadatke. 39 odsto učenika koristi ga za početno istraživanje nove teme, 35 odsto za sažimanje teksta koji su prethodno morali sami da pročitaju, a 36 odsto za pisanje školskih zadataka. Samo 12 odsto učenika kaže da nikada ili gotovo nikada ne koristi AI četbotove ni za jednu od ispitivanih školskih aktivnosti.
Drugim rečima, AI više nije nešto što će tek stići u učionicu. On je već tamo – samo što pitanje više nije da li ga učenici koriste, već šta rade kada ga nemaju.
A upravo tu PISA daje razlog za razmišljanje.
Matematika: manje od polovine na osnovnom nivou
Samo 47 odsto učenika u Srbiji dostiglo je najmanje drugi nivo znanja iz matematike, dok je prosek OECD-a 65 odsto. To je nivo na kojem učenik može, bez direktnog uputstva, da prepozna kako se jednostavna životna situacija može predstaviti matematički – recimo da uporedi ukupnu udaljenost dve rute ili preračuna cenu iz jedne valute u drugu.
Još je upečatljiviji podatak sa drugog kraja skale.
Samo dva odsto učenika u Srbiji dostiglo je najviše nivoe, 5 ili 6, iz matematike. Prosek OECD-a je osam odsto.
To su učenici koji mogu da modeluju složene situacije, biraju između različitih strategija i procenjuju koja je najefikasnija za rešavanje problema.
PISA, dakle, ne pita samo da li učenik zna formulu. Pita šta će uraditi kada mu problem nije serviran u obliku zadatka koji je već vežbao.
I upravo je to veština koja će biti sve važnija u svetu u kojem će veštačka inteligencija moći da proizvede odgovor gotovo trenutno.
AI može da odgovori, ali ko postavlja pitanje?
Tu se otvara možda najvažnije pitanje ovogodišnjeg PISA testa.
Ako učenik koristi AI da pronađe informaciju, sažme tekst ili napiše sastav, šta se događa sa njegovom sposobnošću da sam pronađe problem, proveri odgovor, uoči grešku i objasni zašto je nešto tačno?
OECD ne zaključuje da je korišćenje veštačke inteligencije dovelo do lošijih rezultata u Srbiji. Naprotiv, naglašava da je veza između korišćenja AI i postignuća složena. U međunarodnim podacima učenici koji ne koriste AI četbotove za školski rad u proseku postižu bolje rezultate od onih koji ih koriste, ali se istovremeno pokazuje da mnogo zavisi od toga kako se AI koristi i da li učenici u školi uče da procenjuju kvalitet informacija koje generiše veštačka inteligencija.
To pravi razliku između alata koji pomaže učenju i alata koji učenje obavlja umesto učenika.
Problem nije samo u matematici
U čitalačkoj pismenosti samo 52 odsto učenika u Srbiji dostiže najmanje drugi nivo, prema 69 odsto u OECD-u. To znači da nešto više od polovine može da prepozna glavnu poruku teksta, pronađe informaciju prema zadatim kriterijumima i razmišlja o njegovoj svrsi i formi kada se to od njih izričito traži.
A sposobnost čitanja, razumevanja i proveravanja informacija postaje još važnija upravo u eri veštačke inteligencije.
Jer AI može da napiše tekst koji zvuči ubedljivo, a da bude netačan. Može da ponudi rezultat matematičkog problema, ali učenik mora da zna da li taj rezultat ima smisla. Može da sažme tekst, ali neko mora da zna šta je iz sažetka izostavljeno.
Zato pitanje budućnosti obrazovanja možda više nije kako učenike naučiti da koriste AI.
To će, očigledno, naučiti sami.
Mnogo važnije pitanje je kako ih naučiti da misle pre nego što pitaju AI, da proveravaju nakon što dobiju odgovor i da mogu sami da nastave onda kada veštačka inteligencija nije dostupna.
Škola između ekrana i papira
U Srbiji je PISA 2025 radilo oko 7.000 učenika uzrasta od 15 do 16 godina u 178 škola. OECD pritom upozorava da se rezultati ovog ciklusa moraju posmatrati i u posebnom kontekstu: u godini koja je prethodila testiranju u Srbiji bilo je široko rasprostranjenih štrajkova učenika i nastavnika, a zbog toga je promenjen i termin testiranja – sa marta i aprila, kao u prethodnim ciklusima, na septembar i oktobar 2025. godine. OECD je ipak ocenio da su podaci podobni za objavljivanje.
To je važno za tumačenje rezultata, ali ne menja jednu činjenicu: pad nije zabeležen samo u jednoj oblasti.
Matematički rezultat Srbije pao je za 23 poena, čitalačka pismenost za 26 poena, a prirodne nauke za 18 poena u odnosu na 2022. godinu.
I zato se iza jedne naizgled jednostavne statistike krije mnogo ozbiljnije pitanje:
Da li decu pripremamo za svet u kojem će mašine davati sve bolje odgovore – ili za svet u kojem će čovek morati sve bolje da procenjuje te odgovore?
PISA 2025 ne daje jednostavan odgovor na to pitanje.
Ali daje dovoljno razloga da ga više ne odlažemo.
Izvor:Biznis i finansije
