Zašto mehanizacija iz Kine, i kakve su njene karakteristike u odnosu na konkurentne proizvode, ali i kakvo je interesovanje poljoprivrednika sa juga Srbije za ovu zanimljivu ponudu, pitali smo Vecu Armankarevića iz Poljoprivredne zadruge Gornje Stopanje.
Naš sagovornik je, kaže, sličan posao započeo u Timočkoj Krajini, ali su potrebe, kao i razvijenost poljoprivrede ovog dela Srbije, na mnogo nižem nivou:
„Ako izuzmemo krajnji sever, čini mi se da poljoprivrednici sa juga zemlje spadaju u najozbiljnije po produkciji i kvalitetu proizvodnje. To su vredni, marljivi ljudi koji, nažalost, još uvek rade kao pre dvadeset godina. Ručno seju, ručno rasađuju i za „opremanje“ jednog plastenika, potrebne su im četiri operacije. Ovde pre svega mislim na povrtare, koji imaju zasade od po 40-50 hiljada biljaka u svojim barakama. Težak je to i mukotrpan posao, a kao što znamo, radne snage svuda manjka, pa i u poljoprivredi. Moderna mehanizacija znatno skraćuje posao, štedi vreme i zamenjuje nekoliko ljudi. Otuda napori da im je približimo i učinimo dostupnom“.
Kina je, kaže Armankarević, u svim oblastima, pa i u proizvodnji mašina i mehanizacije za poljoprivredu, poslednjih decenija znatno napredovala:
„Otuda, recimo, dolazi mašina koja obavlja šest operacija u hodu: baca đubre, frezira, pravi bankove, razvlači sistem kap po kap, razvlači najlon i rasađuje. Za sve to potrebna je asistencija troje ljudi: jednog koji vozi traktor i dvoje koji sede i pune kontejnere rasadom. U sat vremena, jedna takva mašina zasadi od 6-7.000 strukova. Za taj posao treba angažovati mnogo ljudi i, ako je ručno, sve traje znatno duže. Drugo, kad sam pomenuo sistem kap po kap. Iz Kine uvozimo creva, koja kod nas koštaju 3,70 dinara po metru, a u poljoprivrednim apotekama 6 dinara. Razlog je taj što su, u našoj zadruzi druga, a ne treća ruka“.
U ponudi su brojne mašine, posebno pogodne za povrtarsku i stočarsku proizvodnju, ali i raznovrsna oprema, koja se svakodnevno koristi u poljoprivredi:
„Ja sam parner kineske provincije Šandong za prekookeansko tržište i sarađujemo sa preko 12.000 fabrika, koje ispunjavaju C sertifikat i evropske standarde da bi se mogle uvesti ovde. Prednost kineske mehanizacije je i cena, pa na primer mini bager u Srbiji košta oko 8.000 evra, kod nas 5.600. Mi kao zadruga nemamo maržu, pa su zato i cene niže. Takođe, radimo i uslužno ocarinjenje, jer fizička lica, odnosno domaćinstva samostalno, ne mogu da uvezu iz Kine neku mašinu. Kompletna kupovina je pokrivena ugovorima, sa vrlo preciznim odredbama i klauzulama.“
Poljoprivredna zadruga u Gornjem Stopanju je jedina u Srbiji koja uvozi poljoprivrednu mehanizaciju i mašine iz Kine i čim je ovakvu mogućnost obznanila na svojim stranicama na društvenim mrežama, počeli su pozivi poljoprivrednika:
„Jesu ljudi malo skeptični. Žele da vide i „opipaju“ ono što kupuju, ali mi ništa nemamo na stanju, pitaju zašto se plaća unapred i još uvek imaju dilemu oko ovoga što radimo, ali polako se uveravaju da je to za njih odlična ponuda. Prve kupce smo registrovali u Republici Srpskoj i na Kosovu, jer su oni to prepoznali kao prednost. Interesovanje na jugu je, inače, veliko, a od naredne godine ćemo početi da radimo uslužnu sadnju ili presađivanje sa ranije pomenutim mašinama, pa će i na licu mesta moći da se uvere u kvalitet onoga što bi kupili“.
Procedura oko kupovine je sledeća: Nakon potpisivanja ugovora, kupac plaća 30 posto od vrednosti mašine. Kinezi vole da rade za poznatog kupca, takva im je prosto procedura. Ostatak iznosa i troškove transporta se plaća kada se mašina utovari na brod. Od naručivanja, do dopremanja, maksimalno može proći 65 dana. Kada sve troškove obračunate, proizvod vam opet dođe znatno jeftiniji od onoga što možete naći u Srbiji, kaže Armankarević.
S. Stojiljković
