Ljiljana Nešić, aktivistikinja organizacije „Žene za mir“ iz Leskovca, dobitnica je nagrade Front Line Defenders Award za 2026. godinu, koja joj je danas uručena na ceremoniji u Dablinu.
Nešić je, prema navodima organizacije, prva Srpkinja koja je dobila ovo međunarodno priznanje, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja namenjenih braniteljima i braniteljkama ljudskih prava.
U svom govoru nakon uručenja nagrade, Nešić je govorila o višedecenijskoj borbi za prava žena, mir, slobodu i zaštitu onih čiji se glas, kako je navela, često ne čuje.
„Šta ostaje ženi kada joj kažu da ćuti? Kada joj kažu da je nasilje privatna stvar, da izdrži zbog dece, da ne sramoti porodicu, da njena reč nije dovoljna, da je njeno selo predaleko, njen problem premali, a oni koji odlučuju previše zauzeti da bi je čuli?“, upitala je Nešić.
Navela je da više od 30 godina sluša takve glasove, koji su je, kako je rekla, naučili da se ljudska prava ne brane samo u parlamentima, sudnicama i na međunarodnim konferencijama.
„Brane se u udaljenom selu, u razgovoru sa ženama koje prvi put čuju da nasilje nije njihova krivica, i pored telefona koji zvoni onda kada se neka žena uplaši za svoj život.“
Prema njenim rečima, nagrada ne pripada samo njoj.
„Ova nagrada pripada njima. Pripada i svakoj osobi koja je odbila da okrene glavu pred nepravdom. Jer mir nije tišina u kojoj se nasilje ne vidi. Mir postaje tek onda kada više niko ne mora da ćuti da bi preživeo.“
„Moja borba počela je kada sam pogledala svoju decu“
Nešić je u govoru podsetila i na početke svoje aktivističke borbe, navodeći da je 1996. godine bila uhapšena jer je govorila protiv rata i mobinga.
Kako je rekla, tada je branila pravo majki da njihova deca ne budu poslata da ubijaju i ginu.
„Tada su nas nazivali izdajicama, danas nas nazivaju neprijateljima. Promenile su se godine i parole, ali zahtev svake represivne vlasti ostao je isti: da ćutimo, da se plašimo i da budemo poslušni.“
Posebno se obratila ženama koje trpe nasilje, poručivši im da nisu krive i da ne treba da ćute.
„Ženama poručujem: nasilje nije vaša sramota. Niste krive. Niste same.“
Istakla je da žene, bez obzira na to gde žive, imaju jednako pravo na zdravstvenu zaštitu, pravdu i bezbednost.
„Vlast. Odgovornost.“
Nešić je deo govora posvetila i političarima, poručujući da se demokratija, prema njenim rečima, meri time koliko su građani zaštićeni i slobodni da govore.
„Građani nisu vaši podanici, a država nije vaša imovina.“
Dodala je da se demokratija vidi i po tome da li žena može da prijavi nasilje i bude zaštićena, da li siromašan čovek može da se leči i da li kritičar vlasti može slobodno da govori.
Evropskim političarima poručila je da represiju ne nazivaju stabilnošću samo zato što im takva politika odgovara.
„Stabilnost zasnovana na strahu nije mir. Ljudska prava nisu na prodaju.“
Poruka aktivistima: „Nijedna napadnuta braniteljka ne ostane sama“
Nešić se obratila i aktivistkinjama i aktivistima za ljudska prava, upozorivši da borba ne sme da se svede na projekte, budžete, izveštaje i konferencije, već da u njenom središtu moraju ostati ljudi kojima je pomoć potrebna.
„Naša snaga nije u budžetima, izveštajima i konferencijama. Naša snaga je u solidarnosti da nijedna napadnuta braniteljka ne ostane sama.“
Nagradu je, kako je rekla, primila u ime svojih saborkinja iz udruženja „Žene za mir“, svoje porodice i svih žena koje su im poverile svoje živote.
Govoreći o ličnom strahu, Nešić je istakla da hrabrost ne znači odsustvo straha.
„Nisam danas ovde zato što se nikada nisam plašila. Plašila sam se mnogo puta, ali nisam dozvolila da taj strah odluči na čijoj ću strani biti.“
Dodala je da će uvek biti na strani žena kojima se ne veruje, siromašnih, zaboravljenih i ućutkanih, kao i na strani mira i slobode.
Na kraju govora u Dablinu poručila je da njena borba počela na jugu Srbije, ali da vrednosti za koje se zalaže nemaju granice.
„I dok god budem mogla da govorim, moj glas će pripadati i onima koji još niko ne čuje. Nisam odustala, ne odustajem i neću odustati. Nemojte i vi.“
Svoj govor završila je porukom upućenom braniteljkama i braniocima ljudskih prava da njihova hrabrost bude nežna i da ne prihvataju svet u kojem žene moraju da ćute kako bi mir postao moguć.
„Ne čekamo da neko drugi donese mir. Stvarajmo ga sami, tamo gde živimo, tamo gde smo rođeni i tamo gde je najpotrebniji. Moja borba počela je na jugu Srbije, a vrednosti za koje se borim nemaju granice“, poručila je Nešić.
Na kraju ceremonije zahvalila je prisutnima, a svoj govor završila rečima: „Nisam odustala, ne odustajem i neću odustati. Nemojte i vi.“
Šta je Front Line Defenders Award?
Front Line Defenders Award for Human Rights Defenders at Risk ustanovila je međunarodna organizacija Front Line Defenders kako bi odala priznanje pojedincima i organizacijama koje se mirnim putem zalažu za ljudska prava, često radeći u veoma teškim i rizičnim okolnostima.
Front Line Defenders je međunarodna organizacija sa sedištem u Dablinu, osnovana 2001. godine, koja pruža podršku braniteljima ljudskih prava širom sveta, posebno onima kojima prete represija, zastrašivanje ili drugi oblici pritiska zbog njihovog rada.
Nagrada se dodeljuje braniteljima ljudskih prava iz različitih delova sveta, a među kriterijumima su njihov doprinos zaštiti ljudskih prava, posvećenost mirnom delovanju i hrabrost u suočavanju sa rizicima i pritiscima.
Inače, Ljiljana Nešić je pre tri meseca bila gošća našeg podkasta „Otključavanje“ u kojem je pričala o svim pritiscima koje kao aktivistkinja NVO sektora trpi u sredini u kojoj živi:
D.Marinković
