Ukidanje biračkog mesta u Vankuveru dovelo je građane srpskog porekla sa zapadne obale Kanade u situaciju da za glasanje na parlamentarnim izborima moraju da putuju hiljadama kilometara. Aleksandar Stojiljković iz Keloune kaže da bi put do biračkog mesta u drugom delu zemlje njega i suprugu koštao oko 1.500 dolara, dok predstavnici dijaspore tvrde da su zbog odluka nadležnih brojni birači dovedeni u neravnopravan položaj.
Više od 100.000 građana Srbije koji žive u inostranstvu navodno se prijavilo za glasanje na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, prema nezvaničnim informacijama koje navode sagovornici ovog teksta. Iako je interesovanje, prema tim podacima, višestruko veće nego na prethodnim izborima, pojedini građani ostali su bez biračkih mesta u gradovima u kojima su ranije glasali.
Među njima je i Aleksandar Stojiljković, Nišlija koji sa porodicom živi u Kelouni, na zapadnoj obali Kanade. Do sada je glasao u Vankuveru, udaljenom nekoliko stotina kilometara, a put do biračkog mesta nikada mu nije predstavljao problem.
Ovog puta, međutim, biračko mesto u Vankuveru je ukinuto, pa bi on i supruga, ukoliko žele da glasaju, morali da putuju do Otave ili Toronta.
„Meni nikakav problem ne bi bio da sednem sa svojom suprugom i decom i da odemo u Vankuver da glasamo, pa čak i kad bi to bilo u pola noći. Ali, putovati 3.200 kilometara vazdušnom linijom iziskuje puno vremena. Dvadeset četiri sata da provedete u putu i nekih 1.500 dolara, samo da odete da glasate i ostvarite svoje biračko pravo“, navodi Stojiljković za MIRC.
Prema njegovim rečima, putovanje bi zahtevalo dodatne slobodne dane, kako zbog vremena provedenog u avionu, tako i zbog organizacije glasanja, koje je, kako tvrdi, predviđeno tokom noći po lokalnom vremenu.
„Nenormalno je šta su oni smislili, rade sve moguće i nemoguće da nas spreče da glasamo. Zato sada već ne možemo da idemo, nije da ne želimo nego ne možemo i to je neverovatno“, kaže Stojiljković.
On navodi da se na prethodnim izborima za glasanje u Vankuveru prijavilo oko 120 ljudi, od kojih je glasalo 108, dok se za predstojeće izbore, prema njegovim informacijama, prijavilo oko 1.300 birača ili više.
„Jasno je svima nama o čemu se ovde radi i jasno je svima nama čega se oni boje, ali to je njihov problem, to nije naš problem. Mi želimo samo da ostvarimo naša zakonska prava“, poručuje Stojiljković.
„Cela zapadna obala Kanade ostaje bez dostupnog biračkog mesta“
Ivana Đorđević iz Vankuvera, koja je uključena u aktivnosti u vezi sa organizovanjem glasanja u dijaspori, upozorava da ukidanje biračkog mesta u tom gradu može da oteža glasanje velikom broju građana na zapadnoj obali Kanade.
Prema njenim rečima, preusmeravanje birača u Toronto i Otavu otvara i pitanje kapaciteta tamošnjih biračkih mesta, posebno ukoliko se broj prijavljenih približi zakonskom maksimumu.
„Ako sve birače sa zapadne obale budu prebacili na Toronto i Otavu, onda dva biračka mesta neće biti dovoljna, jer će zakonski maksimum od 2.500 birača po biračkom mestu biti prekršen. Čak i da bude ispod, to je minimum 2.000 birača po biračkom mestu i postavlja se pitanje ko će servisirati taj broj birača, pogotovu ako ostane noćno glasanje? Koliko će izborni dan da traje u Otavi i Torontu?“, pita Đorđević.
Ona ukazuje i na troškove avionskih karata, smeštaja i organizacije puta, koji bi za mnoge građane mogli da predstavljaju nepremostivu prepreku.
„Za birače sa zapadne obale to je direktno opstruiranje njihovog prava na glasanje. Mi smo udaljeni preko 4.000 kilometara od istočne obale. To je kao da građani Srbije idu u Dubai da glasaju“, navodi Đorđević.
Sagovornici ističu da u Vankuveru postoji počasni konzulat Republike Srbije i da se u tom gradu ranije organizovalo glasanje. Zbog toga smatraju da bi trebalo objasniti zbog čega biračko mesto ovog puta nije otvoreno.
Slični problemi i u Evropi
Problemi sa organizacijom glasanja, prema navodima građana koji žive u inostranstvu, nisu ograničeni samo na Kanadu.
Katarina Velkov D’Amico trebalo je da glasa u Vićenci u Italiji, gde su birači iz tog dela zemlje ranije mogli da ostvare svoje biračko pravo. Međutim, i to biračko mesto je ukinuto, a ona navodi da u trenutku davanja izjave još nije imala jasnu informaciju gde će glasati.
„Neosporno je da ovim potezom vlast direktno opstruiše naše Ustavom zagarantovano pravo, i to mišljenje dele i moji poznanici u inostranstvu. Svakako, neće nam biti teško da sednemo na voz do Trsta, jer inat dijaspore je posle ovako patetičnog postupka samo još jači. Svima je jasna važnost ovih izbora i 25. oktobra vozimo, letimo, pešačimo, na ovaj ili onaj način stižemo na glasanje“, poručuje Velkov D’Amico.
Prema informacijama iz dostavljenog materijala, biračka mesta nisu određena ni u pojedinim državama, među kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati i Rumunija, pa građani koji tamo borave čekaju odgovor o tome kako će moći da glasaju.
Više prijavljenih birača, ali ne i srazmerno veći broj biračkih mesta
Prema nezvaničnim podacima navedenim u materijalu, za glasanje u inostranstvu prijavilo se više od 100.000 građana, što bi predstavljalo značajan rast u odnosu na prethodne izborne cikluse.
Poređenja radi, na izborima 2022. i 2023. godine bilo je oko 40.000 prijava, dok ih je 2020. godine bilo oko 13.000.
Istovremeno, broj biračkih mesta u inostranstvu, prema navodima iz materijala, povećan je sa 81 na 93. Kritičari takve organizacije glasanja, međutim, ukazuju da je značajan deo novih biračkih mesta određen u Bosni i Hercegovini, gde ih je ukupno 28, dok su pojedine druge lokacije ukinute.
Jedno od ključnih pitanja jeste i način na koji su nadležni odlučivali gde će biračka mesta biti otvorena. Prema pravilima objavljenim u zvaničnim obaveštenjima diplomatsko-konzularnih predstavništava, biračko mesto se, po mogućnosti, određuje za najmanje 100 zainteresovanih birača, dok se u izuzetnim slučajevima može odrediti i za manji broj uz saglasnost Republičke izborne komisije. To, međutim, ne znači da sama prijava 100 birača automatski garantuje otvaranje biračkog mesta.
Upravo zbog toga predstavnici dijaspore i pojedini članovi RIK-a traže dodatna objašnjenja o kriterijumima na osnovu kojih su određena biračka mesta, kao i o broju prijavljenih birača raspoređenih na svaku lokaciju.
Prema navodima iz materijala, Ministarstvo spoljnih poslova nije javno objavilo ukupan broj prijavljenih birača u inostranstvu, niti detaljnu raspodelu po biračkim mestima. Zbog toga su odluke o organizaciji glasanja izazvale polemike i među članovima Republičke izborne komisije.
Članica RIK-a Sofija Mandić, koja se protivi postojećem rešenju, izjavila je da će nastaviti da insistira na njegovoj promeni dok god za to postoji mogućnost.
„Mi ćemo nastaviti da insistiramo da se ta odluka menja sve dok je to moguće, a po nama je to moguće sve dok se izvodi za glasanje fizički ne odštampaju. Ne postoji nikakva prepreka da se promeni, iako ja vidim da predsednik RIK-a interpretira da samo do zaključenja biračkog spiska – znači to nije tačno“, navela je Mandić.
Ona je ocenila da bi, ukoliko odluke ostanu nepromenjene, pravo na pristupačno glasanje moglo da bude otežano za oko 26.000 birača koji, prema navodima iz materijala, još nisu raspoređeni na odgovarajuća biračka mesta.
„Vama je po brojkama jasno koliko će ljudi biti uskraćeno da pristupačno glasa i koliko ljudi će glasati usred noći, to su sulude stvari. Vi vidite da oni to ne umeju na adekvatan način da odbrane, ali kad dođe do glasanja – glasa se za to. Iz moje perspektive, razlog je jer postoji jasna direktiva, jasna politička direktiva da se tako glasa“, zaključila je Mandić.
Građani čekaju odgovor gde će glasati
Na odluku o biračkim mestima i vremenu glasanja prigovor je podnela i Studentska lista. Očekivalo se da se RIK o njemu izjasni na sednici 9. oktobra.
Studenti su prethodno poručili da građani Srbije koji žive u inostranstvu ne smeju biti tretirani kao građani drugog reda.
„Okupili smo se ispred zgrade RIK-a da pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku svim našim ljudima po svetu – niste zaboravljeni, niste građani drugog reda“, izjavio je jedan od studenata, prenosi 021.
Emilija Orestijević iz CESID-a ukazala je da je posebno važno razjasniti položaj birača u državama u kojima nijedno biračko mesto nije određeno. Prema njenom objašnjenju, trebalo je sačekati zaključenje biračkog spiska kako bi se videlo kako će nadležni rešiti situaciju birača koji nisu raspoređeni.
Ona je upozorila i da građani ne bi trebalo da odlaze na biračka mesta koja im nisu zvanično dodeljena, jer na taj način možda neće moći da ostvare pravo glasa.
Građanima je savetovano i da svoje lične podatke, fotografije pasoša i ličnih karata ne šalju nepoznatim osobama, već isključivo zvaničnim institucijama.
Pitanja o ukidanju biračkih mesta, kriterijumima za njihovo određivanje i mogućnostima da svi prijavljeni birači ostvare svoje pravo upućena su Republičkoj izbornoj komisiji. Prema informacijama iz dostavljenog materijala, odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
