Stopa nezaposlenosti u Srbiji trebalo bi postepeno da opada, ali se tržište rada suočava sa sve većim neskladom između znanja kandidata i potreba poslodavaca. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić kaže da su posebno traženi zanatlije, mehatroničari i inženjeri, dok je dugoročno nezaposlenima često potrebna dodatna podrška kako bi se vratili na tržište rada.
Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, stopa nezaposlenosti u Srbiji trebalo bi da se smanji sa 8,7 odsto prošle godine na 8,6 odsto ove godine, a zatim na 8,5 odsto u 2027. godini.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić ocenjuje da su ovi podaci ohrabrujući, ali ističe da se problemi na tržištu rada ne mogu sagledavati samo kroz stopu nezaposlenosti.
Prema njegovim rečima, postoji dovoljan broj otvorenih radnih mesta i ljudi koji žele da rade, ali poslodavci sve teže pronalaze kandidate sa odgovarajućim znanjem i veštinama.
„Mi već neko vreme nemamo problem sa nezaposlenošću. Naša privreda se zapravo susreće sa problemom da ne postoji dovoljan broj ljudi sa adekvatnim nivoom znanja i veština”, izjavio je Bosnić za RTS.
Pad nezaposlenosti, prema njegovim rečima, ne znači automatski da su potrebe privrede zadovoljene, jer između kvalifikacija ljudi koji traže posao i zahteva kompanija često postoji značajan jaz.
Dugoročno nezaposlenima potrebna dodatna podrška
Među osobama koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima i onih koji duže vreme nisu radili, zbog čega su izgubili korak sa promenama na tržištu rada.
Bosnić objašnjava da takvim kandidatima često nedostaju znanja i veštine koje poslodavci trenutno traže, ali i motivacija i samopouzdanje za ponovno uključivanje u svet rada.
„To su ljudi koji se nalaze duže na evidenciji nezaposlenih lica, samim tim malo su izgubili korak sa tržištem, nemaju nivo znanja i veština koji su potrebni trenutno, i nemaju ni taj nivo motivacije i samouverenosti da izađu i, kada se pojave na razgovoru za posao, da se zapravo na najbolji mogući način predstave”, naveo je Bosnić.
Zbog toga NSZ, pored posredovanja u zapošljavanju, razvija programe koji kandidatima pomažu da se bolje pripreme za konkurisanje. Podrška obuhvata i izradu savremene radne biografije, kao i pripremu za razgovore sa poslodavcima.
NSZ razgovarala sa više od 150.000 kompanija
Bosnić navodi da je Nacionalna služba za zapošljavanje tokom prethodne dve godine prošla kroz sveobuhvatnu reformu, čiji je jedan od ciljeva bio bolje razumevanje potreba privrede.
„Mi smo u tom periodu razgovarali sa preko 150.000 kompanija, zato što nam je bio cilj da razumemo koje su njihove potrebe, koja su to znanja i veštine koje njima trenutno nedostaju, koja su to znanja i veštine koje oni vide da će im trebati u narednih 12, 24, 36 meseci”, rekao je direktor NSZ.
Prema njegovim rečima, u prethodne dve godine Nacionalna služba pomogla je više od 150.000 ljudi da pronađu posao ili promene zaposlenje.
Bosnić procenjuje da je među njima bilo oko 50.000 ljudi koji su do novog posla došli uz pomoć ove institucije, iako prethodno nisu bili na evidenciji nezaposlenih. Dodao je da taj broj tek treba da proveri.
Najtraženiji stolari, keramičari, tesari i inženjeri
Potražnja za radnicima razlikuje se od grada do grada, u zavisnosti od privredne strukture i zastupljenosti pojedinih industrija. Ipak, određena zanimanja tražena su širom Srbije.
„Ono što je generalna stvar je da svi ljudi sa majstorskim veštinama lako dolaze do posla, i to su poslovi koji su jako dobro plaćeni – stolari, keramičari, armirači, tesari”, naveo je Bosnić.
Pored zanatlija, traženi su i mehatroničari i inženjeri.
Bosnić ističe da na otvaranje novih radnih mesta utiču i ulaganja u infrastrukturu, koja omogućavaju dolazak kompanija i razvoj poslovanja. Kao važne preduslove za privredni razvoj izdvaja logistiku, telekomunikacije i stabilno snabdevanje električnom energijom.
Formalno obrazovanje više nije dovoljno
Govoreći o izboru zanimanja i budućnosti zaposlenih, Bosnić ukazuje na to da se potrebe tržišta rada menjaju, zbog čega je važno da ljudi tokom radnog veka nastave da usvajaju nova znanja.
Formalno obrazovanje ostaje važno, ali samo po sebi više nije dovoljno da bi se odgovorilo na sve zahteve poslodavaca, poručuje direktor NSZ.
Zbog toga se od zaposlenih i onih koji tek traže posao sve više očekuje spremnost na dodatno usavršavanje, sticanje praktičnih veština i prilagođavanje promenama u privredi.
