Šeretski osmeh Ljubiše Samardžića i maestralna kamera Milivoja Vižintina. Maglovito jutro nad rekom i tajnoviti prelaz na drugu obalu, koji bi bio nevidljiv da ga ono jato gusaka, proteranih iz ševara, uznemirenih čamcem prepunim neke švercerske robe, ne otkriva glasnim gakakanjem kroz smutno svitanje.
I sada..Da li je taj čamac dovoljno jak da prenese robu i čoveka na drugu obalu?
Guske su spasile Rim.
A ovaj moj Leskovac? Kojom rekom do druge obale? Humanost, koja će dozvoliti Šefu da sačuva sve što je stekao kroz decenije vlasti.
Vi , koji ste mu pomogli zarad mrvica sa njegovog stola.Mi , koji smo umorni gledajući vas kako se savijate pred njim.
Mi razmišljamo o vašoj deci .Vas nije briga. Vi ćete biti sponzori njihovih života.
Kakav divan sponzorisani život će oni imati?!
Poturate Šefu svoje rođene žene!
Ionako ste svoju muškost davno izgubili. Možda je sad poslednji trenutak da se iz svega izvučete.
Slobodne divlje guske, preglasne za jedno maglovito jutro, koje spasavaju ono malo majčinog vaspitanja koje bi vas moglo vratiti na fabrička podešavanja.
A o Šefu dobro razmislite.
Trenutno se čini da tako izdržljiv čamac za njega ne postoji.Da ne govorimo o tome da u njemu neće biti mesta ni za jednog od vas.
I ne zaboravite!
Roko se brije sa crnim šeširom na glavi.
