Slušam voditeljku, plavušu. RTS1, dnevnik. I ja sam plavuša, ali je ništa ne razumem. Obe podvrgnute blajhanju kose. Doduše, njeno blajhanje plaćamo mi. Kao i RTS. Ja sama, retko. Možda je u tome caka. Blajhanje kose je agresivan hemijski tretman. A hemija je čudo.
Kaže voditeljka, studenti „nekoliko“ fakulteta blokirali raskrsnice na petnaest minuta. Posle nekoliko sekundi (toliko o studentima), kaže da neki izraelski istoričar, koji proučava holokaust, proziva „nekoliko“ glumaca predstave „Krcko Oraščić“. Pokazali su „krvave šake“, a to je simbol Hamasa, terorističke organizacije. Il’ su glumci glupi (prevodim reči voditeljke plavuše) , il’ su simpatizeri Hamasa. Reče IZRAELSKI istoričar. I reče, voditeljka. Koju mi plaćamo.
Izgleda da nam je, od presudnog značaja za opstanak države, mišljenje izraelskog istoričara koji ne simpatiše „krvavu šaku“.
Ja to tako, blajhana plavuša, mislim.
Srećom, retko se blajham.
A onda, gledam oči naše dece, napadnute, na Pravnom fakultetu. Nije ni važno da li je Beograd ili bilo koji drugi grad. To su naša deca.
Ona prestrašena. On pokušava da je ohrabri i govori da njega ništa ne boli. Boli ga što su nju napali.
Izraelski istoričar ima problem. Prozvali ga glumci srpskog pozorišta. Zbog krvavih šaka.
Ko će prozvati ovu voditeljku? I reći joj, da je i ona uprljala svoje šake? Ako svi mi plaćamo njeno blajhanje kose, ko treba da joj kaže?!
Naša deca vape za podrškom.
Kolko se vi često blajhate? Kažu da je to agresivan hemijski tretman. Možda utiče i na mozak. A to, nije zdravo.
Ako stepropustili...
Naše pravo da znamo ono što oni žele da znamo i to malo što znamo nije u skladu sa onim što moramo da znamo. Kolektivno ispiranje mozga o našem trošku.
Bravo