Statistički podaci pokazuju da su mladi teško zapošljiva kategorija, a samo zapošljavanje je uslovljeno nizom izazova, od nesigurnih poslova, neplaćenog prekovremenog rada do niskih plata. Period od završetka škole do prvog stablnog posla traje skoro dve godine, tačnije 23,4 meseca.
Zakon o mladima iz 2011. definiše mlade u Srbiji kao lica od 15 do 30 godina. Za potrebe istraživanja o mladima, često se posmatra pored uzrasta 15-24 i uzrast 15-29 godina kako bi se obuhvatili i „stariji“ mladi.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u trećem kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 15 do 24 godine iznosi 21,5 odsto, što je oko 47 hiljada osoba. Stopa nezaposlenosti ove kategorije stanovništva smanjena je sa 51 odsto u 2011, na 25 odsto u 2023. godini.
Prema rečima Aleksandre Anić, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, do rasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti došlo je usled demografskih promena, starenja stanovništva i emigracija.
„Rast privredne aktivnosti je takođe doprineo poboljšanjima na tržištu rada, ali su promene na tržištu rada mnogo veće nego što je privredni rast. To ukazuje na to da su negativni demografski trendovi pozitivno uticali na lokalno tržište rada“, kaže Anić.
Mnogi mladi ljudi, suočeni sa nedostatkom prilika u svojim zemljama, odlučuju da emigriraju u potrazi za boljim životnim standardom i dostojanstvenijim životom. Čak 49 odsto njih planira selidbu, a svega 14 odsto želi da gradi život u Srbiji, navodi se u istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz marta ove godine.
Zanimljivo je da se lakše zapošljavaju mladi sa završenom srednjom školom nego sa fakultetom. Ponuda i tražnja su ključni razlozi za to, navodi Anić.
„U poslednjih desetak godina, postoji ozbiljan deficit različitih profila radnika, pa se zato mnogo brže zapošljavaju i za mnogo veću platu majstori svih profila. Dva su razloga, jedan je odlazak nekvalifikovanih i niže kvalifikovanih radnika u inostranstvo, a drugi razlog je trend smanjenja broja dece koja se školuju za te niže kvalifikovane poslove. Slično je i sa medicinskim sestrama i tehničarima, negovateljima…“, kaže Anić.
Kao dodatni problem se izdvaja poreska politika koja destimuliše formalnu zaposlenost radnika sa nepunim radnim vremenom, koje bi, prema rečima Anić, bilo idealno za starije srednjoškolce i studente.
„Na primer, da mogu da rade par sati dnevno, ili jedan do tri dana u nedelji i da budu formalno zaposleni. Ukoliko rade puno radno vreme, ne mogu da se posvete školovanju i onda se najčešće odlučuju da ne rade“, ističe Anić.
Istraživanje KOMS-a pokazuje da najveći broj mladih zaposlenih ima ugovor o radu na neodređeno vreme (37 odsto). Podatak koji zabrinjava jeste što 17 odsto mladih rade bez ugovora, odnosno „na crno“.
Opširnije OVDE
