Danas obeležavamo Svetski dan zaštite životne sredine, dan kada se širom sveta razvija svest o životnoj sredini, podstiče politička pažnja i dešavaju akcije za unapređenje kvaliteta životne sredine.
Udruženje građana “Tim 42” na ovaj dan želi da skrene pažnju na najveće izazove u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou, i pozove sve nadležne aktere da preuzmu aktivniju ulogu u njihovom sprečavanju i rešavanju.
“Želimo da podsetimo da Leskovac i dalje nema automatsku mernu stanicu za kvalitet vazduha, dok građanska merenja pokazuju da je koncentracija opasnih čestica u zimskim mesecima nekoliko puta viša od dozvoljene. Stopa obolevanja za sva respiratorna oboljenja u Leskovcu je godinama veća u grejnoj sezoni. U gradu konstantno dolazi do prekoračenja dozvoljenih vrednosti čađi u vazduhu”, navode iz ovog udruženja.
Podsećaju i da je česta slika na nekoliko lokacija u Leskovcu je paljenje kablova i guma.
“Nijednom u ovim slučajevima nije izvršeno merenje posebne namene kako bi se utvrdilo koje se zagađujuće materije emituju u vazduh, kao ni građani upozoreni na zdravstvene posledice. Nadležni stalno izjavljuju da nemaju konkretne planove za rešenje ovog problema”, dodaju.
Registar zagađivača nije javno dostupan i građanima nije poznato ko i na kojim lokacijama ispušta zagađujuće i štetne materije u vazduh.
“U oblasti upravljanja otpadom grad Leskovac obeležava ovaj dan sa preko 150 divljih deponija na teritoriji grada, nekoliko neuređenih smetlišta, veoma malim brojem informacija o otpadnim uljima, starim baterijama, istrošenim akumulatorima, neupotrebljenim lekovima i ostalim posebnim tokovima otpada. Zbog toga ovaj opasan otpad koji vrlo često bude ‘odložen’ i u prirodi. Prva mera važećeg Lokalnog plana upravljanja otpadom predviđa trajno uklanjanje deponija u roku od 9 godina što će koštati preko 40 miliona dinara. Sličnu meru imao je i prethodno važeći desetogodišnji plan, ali ona očigledno nije sprovedena”, ističu iz “Tima 42”.
Kako dodaju, ovakav sistem upravljanja otpadom proizvodi posledice i na reke Leskovca.
“Nekontrolisano odlaganje otpada ih zagađuje pa mnoge od njih imaju loš ekološki status. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je trajala godinama, a za to vreme je značajno pogoršan kvalitet voda. Čak ni veliki sistemi kao što je Južna Morava više ne uspevaju da se sami prečiste”, upozoravaju.
Podsećaju i na to da zvaničan gubitak vode u sistemu JKP Vodovod od 2014. do 2021. iznosi preko 30 miliona kubnih metara.
“Poređenja radi, akumulacija Barje iz koje se vrši snabdevanje stanovništva vodom ima zapreminu od oko 40 miliona kubnih metara vode. To znači da Vodovod Leskovac za 9 godina izgubi celo jedno Barje u sistemu”.
Ekološka svest ne podrazumeva da se plašimo i strahujemo za životnu sredinu, već da nađemo način kako da je unapredimo.
“Zato još jednom pozivamo sve nadležne na hitnu akciju u cilju unapređenja kvaliteta životne sredine, ali i na kvalitet života građana u Leskovcu”, zaključuju u “Timu 42”.