Ne znam po koji put preslušavam govor našeg gradonačelnika. Možda su roditelji razumeli. Da su krivi i da treba da se plaše. Naša deca, sigurno nisu.
Ja sam gimnazijalka. Trebalo je mnogo puta da preslušam. I da razumem.
Broj profesora koji nisu uz svoju decu, nije za hvalu. Mislim da, profesori i profesorke, treba da budu uzor deci. Još, ako i sami imaju decu, treba da znaju kakav primer daju. Ko razume, shvatiće.
Mislim da pitanje diskriminacije ne bi trebalo da se poteže u ovoj čaršiji. Posebno ne pitanje diskrimacije dece sa sela. Ona, za početak, nemaju ni redovan prevoz do pomenutih škola. To, valjda, znaju roditelji iste.
Da li je grejanje poskupelo ili nije, i nije baš tema. Ne znam šta misle roditelji.
Pominjanje Yure, internacionalne kompanije, koja radi za dobrobit ljudi u ovoj čaršiji, nije na odmet. Mislim da je sve u interesu, i roditelja i dece.
Mislim da gaženje mrava ne bi trebalo da bude opšte prihvaćena pojava. Ni gaženje ljudi.
A, deca, pardon, roditelji jesu krivi. Možda oni znaju zašto. Opet, samo mislim.
Deco slobodno se krećite, niko vas ne blokira.
Mislim da je to ono što sam ja čula. Ispravite me, ako grešim. Ne mislim na Vas, gradonačelniče. Mislim na roditelje i uvažene profesore.
Meni je srpski jezik i književnost predavala profesorka Snežana Ničić. Divna profesorka i razredna. Ona bi sigurno imala zamerke na gramatiku i koncept.
Šta misle, prozvani i krivi, roditelji, ne znam. Za šta mislite da ste krivi? Bili gimnazijalci. Ovi. Ili oni.
P.S. Misliti je dozvoljeno. Valjda.
Ako stepropustili...
Диван текст .
И мени је Снежана Ничић предавала две године а две Јовица Маринковић.Дивни људи и професори .
Divan tekst. Istinit. Osnovna uloga profesora i ucitelja je da budu sa svojim djacima i studentima. To je osnovna nihova uloga. Ne da predvode djake i studente, nego da idu sa njima. Skole i univerziteti postoje samo i jedino zbog djaka i studenata, a ne zbog nastavnika. Profesori i direktor Kragujevacke gimnazije su posli na STRELJANJE sa svojim djacima, a pojedini profesori, nazalost vecina u leskovackoj gimnaziji i na Tehnoloskom, ostali su u svojim kabinetima zakljucani. Taj nesoj treba zapamtiti, na vjeki vjekov. Djaci i studenti koji nisu sa svojim drugarima i kolegama sada u ovim drustvenim vododelnicima, PROMAHILI SU ZIVOT. Gospodja Jelena Živković pise najbolje kolumne od svih koji pisu ili su pisali po leskovackim el. portalima.
Hvala Vam, profesore.
Cogito, ergo sum.
Mislim da je najveća šteta nastala kada smo „Mislim, dakle postojim“ zamenili sa „Ćutanje je zlato“. Inače, pišem od muke.
Ćutanje nije zlato, posebno kada su naša deca u pitanju. Treba imati hrabrosti da sebi priznamo da smo omanuli. Zato ljudi ne vole moje tekstove.
Iskreno se nadam, da bar jedan deo žacnem u ljudima. Jer, pišem od muke. Imaju je i oni, al kriju. Ćutanje nije zlato kad ropćemo.
Ćutanje nije zlato, kada su naša deca u pitanju.
Pred nama je ispitni rok.