Kada država iseli vlasnika kuće ili stana zbog javnog interesa, a u procesu eksproprijacije, dužna je da mu isplati tržišnu cenu za tu nepokretnost. Međutim, izmenama Zakona o eksproprijaciji koje su upravo usvojene, predviđeno je da vlasnici čiji objekti nisu legalizovani – i u slučaju kada za njih nisu okončani postupci ozakonjenja – u procesu eksproprijacije imaju pravo na naknadu samo u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. To je u nekim slučajevima i višestruko manje, pa ti građani ne mogu da se skuće ni u istom području, ni na površini koja je jednaka oduzetoj nekretnini. Sagovornici portala N1 smatraju da je ovo – nedopustivo.
Prema mišljenju advokata Boška Kneževića, koji zastupa nekoliko porodica u sudskom procesu povodom eksproprijacije njihovih domova u blizini obilaznice u Beogradu, vrednovanje neozakonjenih objekata po građevinskoj vrednosti najveća je opasnost novog zakona.
„Smatram da je to glavna promena zakona. U Srbiji imate stotine hiljada nelegalizovanih objekata i oni sada hoće da ih eksproprišu po građevinskoj vrednosti . Ti objekti se pretežno nalaze u urbanim sredinama. U Beogradu i Novom Sadu i drugim urbanim mestima ne možete ljudima da date 600 evra za kvadrat, jer ćete ih svakako oštetiti. Smatram da se ovakve izmene zakona rade upravo iz tog razloga – da bi se platili manji iznosi u urbanim sredinama za te objekte. Sve ovo je usmereno ka tome da se tu uštedi novac“, navodi Knežević.
On ukazuje i da Fruškogorski koridor, pa brza pruga od Beograda ka Nišu, povezivanje Sombora i Kikinde, Zrenjanina i Beograda, predstavljaju trase koje delom idu kroz urbana naselja. Tu, navodi, vlasnicima treba platiti tržišnu vrednost objekata.
Koliko je umanjena naknada
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da razlika između građevinske i tržišne vrednosti nekretnine značajno varira u zavisnosti od lokacije, ali da se u proseku kreće oko 600 evra po kvadratu bruto površine. I to kada imate svoj plac.
„Pustili su investitore da grade nelegalno, sada će sirotinja da nadrlja. Nismo uopšte svesni šta može da proistekne iz toga“, navodi Rodić.
Kolika razlika može da bude između građevinske i tržišne vrednosti Rodić navodi na primeru Novog Beograda.
„Za objekat koji se prodaje na Novom Beogradu po ceni od 2.500 evra po kvadratu, proizvođačka cena ne može da izađe više od 650 evra bruto površine, a sa zemljištem i komunalijama i pripadajućim taksama to može da ide do 1.000, najviše 1.1100 evra. Pri eksproprijaciji će vlasnik takvog objekta biti bar duplo oštećen“, navodi Rodić.
Advokat Boško Knežević ističe da je i Ustavom propisano da eksproprisana imovina mora da se plati najmanje po tržišnoj vrednosti.
„Oni hoće sada da umanje prava ljudi koji imaju neozakonjene objekte, iako to što su nelegalizovani nisu uvek posledica neke neodgovornosti ljudi koji su ih gradili već prosto – urbanističkog plana koji stoji već 40 godina, kao što je slučaj sa ljudima čije su se kuće našle ‘na putu’ obilaznici oko Beograda“, navodi Knežević.
Podsetimo, devet porodica iz sela Rakovica u beogradskoj opštini Voždovac, od Koridora Srbije dobilo je ponudu za naknadu na ime eksproprijacije od svega – 350 evra, pošto je reč o neozakonjenim objektima.