Leskovac je na šestom mestu u Srbiji po Indeksu transparentnosti lokalne samouprave za 2026., što je nešto lošiji rezultat od prošlogodišnjeg, objavila je Organizacija Transparentnost Srbija.
Na ovogodišnjoj listi Leskovac se nalazi iza Novog Pazara i Velikog Gradišta, koji dele prvo mesto sa 97 poena, Tutina sa 90, kao i Kanjiže i Kragujevca koji dele četvrtu poziciju sa 84 poena.
U prvih deset su još Pirot, Bor, Zrenjanin, Novi Sad i Šabac.
Leskovac je sa prošlogodišnjih 81 pao na 77 poena, ali je istovremeno ostao u samom vrhu – sa petog je pao na šesto mesto na nacionalnoj listi.
U ostatku okruga, međutim, slika je znatno šarenija.
Vlasotince ima 51 poen i nalazi se na 62. mestu u Srbiji. U odnosu na prošlogodišnjih 48 poena, to je napredak od tri boda.
Medveđa je ove godine na 47 poena, što je četiri boda manje nego 2025. godine, kada je imala 51. Na nacionalnoj listi sada je na 83. mestu.
Bojnik takođe ima 47 poena, što je jedan bod manje nego prošle godine, kada je imao 48. I Bojnik je sada na 83. mestu.
Posebno je zanimljiv rezultat Lebana. Ova opština je sa svega 32 poena i 144. mesta prošle godine, stigla do 42 poena, čime je napredovala za čak 10 poena. Ipak, i sa tim skokom nalazi se na 106. mestu u Srbiji.
Crna Trava je sa 43 poena prošle godine pala na 41, pa se sada nalazi na 109. mestu.
Indeks transparentnosti , kako je objašnjeno, formira na osnovu više pokazatelja, među kojima su dostupnost informacija na internet stranicama lokalnih samouprava, objavljivanje dokumenata, odgovori na zahteve za pristup informacijama, kao i neposredan uvid u funkcionisanje uprave i uslužnih centara.
Ovogodišnji rezultati pokazuju i velike razlike među lokalnim samoupravama. Na dnu liste su Preševo sa 28 poena, Bujanovac sa 31, Alibunar sa 32, te Lučani i Bosilegrad sa po 33 poena.
Među najvećim gradovima, Novi Sad je napravio najveći skok – sa 26. na 10. mesto, dok je Niš pao sa 16. na 35. mesto, sa 58 poena. Beograd je na 89. poziciji sa 48 poena.
Transparentnost Srbija kao glavni zaključak ovogodišnjeg istraživanja navodi nastavak stagnacije transparentnosti i potrebu za održivim mehanizmima koji bi precizno propisali obaveze lokalnih samouprava i odgovornost za njihovo sprovođenje.
