Plastika je svuda oko nas. Pijemo vodu iz plastičnih čaša i flaša, jedemo iz isto takvog posuđa, koristimo kreme pakovane u plastične posude. Ljubinka Rajaković, profesorka analitičke hemije na Tehnološko-metarulškom fakultetu u Beogradu navodi da su istraživači na univerzitetu u Njukaslu utvrdili, da nedeljno čovek proguta pet grama plastike, a to je, kako kaže, pandan jednoj plastičnoj kartici koju svi nosimo u novčaniku.
Ljubinka Rajaković je gostujući u emisiji RTS Ordinacija navela da je plastika praktično svuda oko nas, a za mnoge proizvode i ne znamo da je sadrže, da dospeva u naš organizam u dva oblika – kao nerastvorni komadići plastike (mikroplastika) i u obliku hemijskih jedinjenja koja su sastavni deo plastike.
,,Na primer, pasta za zube je ima veoma puno mikroplastike u sebi, zatim kozmetički preparati za piling, sredstva za čišćenje… I, naravno, sitna plastika koja je u vazduhu, to sve dopire do nas. Možete da je udahnete ili progutate sa hranom. To je direktan uticaj mikroplastike. Indirektan je preko riba“, objašnjava gošća emisije.
Istraživači na univerzitetu u Njukaslu su utvrdili, što je kako kaže profesorka Rajković nju frapiralo, da nedeljno čovek proguta pet grama plastike, a to je pandam jednoj plastičnoj kartici koju svi nosimo u novčaniku.
Na pitanje šta pet grama plastika može da uradi organizmu, kaže da ukoliko nepravilno njom rukujemo i ako je progutamo mogu da se izdvoje jedinjena koja su štetna po organizam, ali, ističe ona, to samo pod ekstremnim uslovima.
„Mi hemičari jedinjenja delimo na organska jedinjenja i neorganiska. U prvu grupu spadaju amini, fenoli, ftalati. U okviru neorganskih su joni teških metala. Ne bih duboko ulazila u zdravstveni aspekt, ali svako zna da takva jedinjenja mogu da izazovu neravnotežu u organizmu – imunog i endokrinog sistema“, objašnjava profesorka Rajković zašto se kaže da plastika simulira hormone.
A, kako kaže, posebno je štetno jedno jedinjenje koje pravi „nered“ u organizmu.
„Posebno smo izdvojili ‘bisfenol a’ koji je štetan zato što je to sintetički estrogen. I kad u organizam unesete sintetički hormon, on unosi nered, vrlo loše utiče na gojaznost, na sterilitet pa čak kažu i da dovodi do pojave kancera. To je ono što se nalazi u literaturi, ali ja nikada nisam za to da se širi panika, da se bojimo… Do ovih posledica dolazi pod ekstremnim uslovima“, objašnjava profesorka Rajaković
Ako stepropustili...
