Posle pet godina od usvajanja i dve izmene u međuvremenu, Zakon o policiji trebalo bi da zameni novi – Zakon o unutrašnjim poslovima. Tokom nedelje održana su tri javna izjašnjavanja o Nacrtu, a usvajanje novog propisa nadležni očekuju do kraja godine. Organizacije civilnog društva ističu da je rok za raspravu bio kratak.
Svega 20 dana javnost je imala da analizira 117 stranica i 365 članova.
ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
Član nacrta koji je kritikovalo više nevladnih organizacija odnosi se na odredbu koja policiji daje pravni osnov za obradu podataka prikupljenih preko takozvanih “pametnih kamera”. Ove kamere, kao i prateća oprema, imaju mogućnost da detektuju i skladište i biometrijske podatke telesnih karakteristika, vreme i mesto u kojem je neko primećen, događaj kojem je prisustvova, s kim je bio u društvu…
Ovakva zakonska odredba, prema mišljenju Danila Krivokapića, direktora SHARE fondacije, korak je kojim se uvodi masovan nadzor građana.
“To što se ministarstvo ograđuje i u drugom članu precizira da će biometrijske karakteristike lica da se koriste radi pronalaska počinilaca krivičnih dela ne znači mnogo. Oni da bi pronašli takva lica moraju da imaju bazu podataka svih građana, što je ozbiljna povreda prava na privatnost u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka, Ustavom i međunarodnim konvencijama”, navodi on za Danas.
Krivokapić ističe da MUP nijednog trenutka nije objasnio zbog čega se uvodi ovako intruzivan metod nadzora.
“Šta se to tačno promenilo u Beogradu, pa smo od situacije u kojoj je nekoliko desetina najprometnijih raskrsnica bilo pokriveno kamerama, došli do toga da će ih biti postavljeno više od osam hiljada”, pita se Krivokapić.
Upućeni upozoravaju da Nacrt nije u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
„Iz ovakve formulacije kakvu sada imamo u Nacrtu zakona, ne znamo tačno na koje biometrijske podatke se ta nameravana obrada odnosi. Pošto su biometrijski podaci i podaci o geometriji lica, izgled dužice oka, hod, ima više mogućih podataka koji spadaju u kategoriju biometrijskih. Mi ne znamo unapred koje to podatke MUP može da prikupi i da prilično zadre u privatnost fizičkih lica“, ističe Lela Rudić iz službe Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
ZLOUPOTREBA POLICIJSKE MOĆI
“Definisanje novih pojmova („uzbunjivač u Policiji“, „opasnost od uticaja zloupotrebljene političke moći na rad policije“ i „uticaj na operativnu nezavisnost policije“); dopunu načela „političke neutralnosti“; ograničenje ovlašćenja ministra; javnost rada i definisanje „Odnosa između Policije i javnosti“, redefinisanje definicije Policije; nedvosmisleno definisanje „upotrebe pojma „Policija“ i zabrane njegove upotrebe; utvrđivanje svih, a ne samo rizika od korupcije, pre svega rizika od uticaja političke korupcije i rizika od uticaja zloupotrebljene političke moći; kao i druge primedbe. Ostale primedbe dostavićemo i nakon roka, obzirom da je za ozbiljnu analizu Nacrta zakona, potrebno vreme jednako izradi naučnog rada, koje zakonopredlagač nije omogućio. Stiče se itisak da zakonopredlagač upravo želi da izbegne ozbiljnu analizu, te da postupak sprovodi u formalno-pravnom ali ne i suštinskom smislu, kako bi prikazao privid vladavine prava”, kažu za Rešetku u Institutu za istraživanje korupcije Kareja iz Pančeva kao organizacija civilnog društva, koji je dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova primedbe na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima.
U ovoj organizaciji se pitaju da li je Zakon već negde „dogovoren“, a da je sada sve samo pitanje tehnike da se on i usvoji „do kraja godine“?
Da li će i koje sugestije biti i usvojene, trebalo bi da bude poznato uskoro. MUP je saopštio će razmotriti sve rezultate javne rasprave i u naredne dve nedelje Vladi dostaviti izveštaj.
