Klimatolog sa Instituta za meteorologiju, prof. Vladimir Đurđević, navodi za RTS da će biti miholjskog leta jer se očekuje da će kraj septembra i početak oktobra biti topliji od proseka, sa temperaturom od 25 do 30 stepeni.
Vladimir Đurđević je, gostujući u Jutarnjem programu, naveo da će u narednom periodu nad Srbijom biti oblaka koji će ponegde uslovljavati kratkotrajnu kišu, a u pojedinim delovima zemlje su, kako kaže, mogući i pljuskovi praćeni grmljavinom.
„Sledeća nedelja će biti relativno hladna, pomalo će biti i kiše, ali poslednja nedelja septembra i početak oktobra po onome što sada imamo od materijala i prognoza, vidimo da će temperature možda opet biti vrlo blizu 30 stepeni – kretaće se od 25 do 30 stepeni“, navodi Đurđević.
Ističe da smo imali jedno od najtoplijih leta sa jako visokim temperaturama i to je, kako kaže, posledica izuzetno izraženog toplotnog talasa koji je zahvatio centralno i istočno Sredozemlje.
Objašnjava da su istraživanja pokazala da se broj izuzetno toplih dana sa temperaturama i do 50 stepeni u poslednjoj deceniji u svetu udvostručio – pre tri decenije imali smo 13 izuzetno toplih dana, a sada 26, pa je, kako kaže, temperaturni stres na organizam bio izuzetno velik.
„U suptropskim i tropskim oblastima te temperature koje su znatno iznad 40 stepeni su izuzetno opasne zato što u nepovoljnoj kombinaciji sa vlagom vazduha mogu da proizvedu vremenske uslove u kojima je maltene ljudskom telu nemoguće da funkcioniše na neki normalan način i tu vrstu toplotnih talasa mi u klimatologiji nazivamo – smrtonosnim toplotnim talsima jer je smrtnost u populaciji daleko veća od očekivane“, kaže Đurđević.
Ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, ističe Đurđević, broj takvih dana u tim oblastima biće veći od 240 i taj prostor će biti nenastanjiv za ljude.
„Takvih dana je u prethodnim decenijama bilo desetak, kombinacija vazduha i temperature je bila takva da je taj temperaturni stres na naš organizam bio izuzetno veliki. Do kraja veka, ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, broj takvih dana u tim oblastima će biti veći od 240, tako da će taj prostor veći deo godine biti nenastanjiv“, zaključio je Đurđević.
