Daleka 1978. godina, ORA (Omladinska radna akcija) PEŠTER.
Staviše me za tehničkog urednika brigadirskog lista. Moj mentor čuveni naški novinar učio me da je naslov pola teksta, prva rečenica foršpil još polovina od pola a sve ostalo kuj pročita će pročita.
Saradnju smo nastavili i kasnije…
Dve Tekstilne fabrike…
U jednoj šefica partije, traži da novinar prati njene aktivnosti. Nosila je redovno suknju i košuljče sa kragnom pačji kljun. Obavezno crveno…
U drugoj neko piskaralo. Trčkalo pored novinara da se ubaci u „orkestar“… Nosilo je redovno suknjiče, ali i pantalonke i košuljče sa kragnom pačji kljun. Obavezno žuto…
Suočen sa ta dva košuljčeta dizajna pačji kljun počeo sam da razmišljam o patkama i njihovom govoru? Stvarno kakav glas ispuštaju patke?
Ako patka pače, šta je rekla patka? Patka je pakala.
Ako patka gače, šta je rekla patka? Patka je gakala.
Ako patka kvače, šta je rekla patka? Patka je kvakala… Kvak-kvak…
E sad, kako se zove muž od patke? Neki kažu drak, drake ali u naški jezik se odomaćilo patak.
I on ne pače, niti gače a još manje kvače. On zviždi ali vrlo retko jer patkino kvakanje je glavno u pačjem svetu, ono doziva pačiće.
Patke su uglavnom radosne ali kako stare obično bivaju ucveljene i napuštene i onda vole da iskljucaju ono što su iskvakale…
Ako stepropustili...
