U saopštenju za javnost, Grupa udruženja za zaštitu životinja skreće pažnju ustanovama i organizacijama koje se bave pravima dece i mladih, na inicijativu Lovačkog saveza Srbije za uključivanje dece i mladih u lov. Lobiranje za ovakvu ideju, ili u zemlji, ili kod međunarodnih partnera je, najblaže rečeno, neozbiljno i neodgovorno
U obraćanju javnosti pod nazivom „Izgleda da nam streljane nisu dovoljne, hajde da naoružavamo decu i treniramo ih na živim metama“, Grupa od 13 udruženja za zaštitu životinja, osvrće se na poslednje aktivnosti Lovačkog saveza Srbije. Saopštenje prenosimo u celosti:
“ Oglašavamo se povodom objave na zvaničnoj stranici Lovačkog saveza Srbije, da je, u Briselu, 1. oktobra 2025. godine, održana Generalna skupština FACE (Evropska organizacija za lov i zaštitu). Tačke dnevnog reda ticale su se svih 7 miliona lovaca Evrope, a pored legislative o oružju i municiji, tu su i značaj lovaca u zaštiti prirode i divljih vrsta, promocija lovstva, kao i promocija lova među omladinom.
Delegati u FACE, ispred Lovačkog saveza Srbije su ovu priliku iskoristili da zatraže pomoć i podršku, kako od ove organizacije, tako i od kolega iz evropskih lovačkih saveza, a koje se tiču relaksacije zakonskih odredbi ZOM u novom nacrtu, rešavanja problema nevlasničkih pasa u lovištima, kao i inicijative za uključivanje dece i mladih u lov.
Ovim putem želimo da skrenemo pažnju svim ustanovama, organizacijama i strukovnim udruženjima koja se bave pravima dece i mladih, kao i zaštitom od nasilja, da je lobiranje za ovakvu inicijativu ili u zemlji, ili kod međunarodnih partnera, najblaže rečeno, neozbiljno i neodgovorno.
Veoma neprijatno nas je iznenadila ideja da se pokrene „inicijativa za uključivanje dece i mladih u lov“. Nameće se pitanje da li su lovci, kao deo društva, svesni čemu vodi naoružavanje i pucanje u žive životinje u toku razvojnog perioda mladih? Setimo se Ribnikara (pristup oružju, vežbanje) i Dubone (ubica se prethodno vežbao na psima). Da li je moguće da predlagači ove inicijative nemaju svest o tome da učenje dece da ubijaju vodi ka desenzibilizaciji na nasilje i utiče na razvoj njihove empatije?
Takođe, ovom prilikom podsećamo da se, i pored zdravstvenih pregleda koji nisu dovoljno obimni (npr. trebalo bi uvesti psihološko testiranje), oružje za lov lako dobija, jer je lov normalizovan kao pojava. Podsećamo da je lov nekada zaista služio prehrani i preživljavanju ljudi, a da je sada to jedna sadistička zabava vršenja genocida nad životinjama, koja je još uvek društveno prihvaćena. Svakako da lov nije nešto čemu treba sistemski izlagati decu koja će naučiti da preko nišana lako oduzmu život živom biću, koje nije naoružano i koje im ništa nije učinilo.
Dok stručnjaci razmatraju negativne efekte igranja nasilnih video igara, lovci bi da iniciraju uključivanje dece i mladih u lov. Da li je ovo stvar neznanja ili želje za zaradom jer svaki novi član donosi najmanje članarinu – zaključite sami!
UZZŽ Nada za životinje – Riska, Beograd, Milja Krivokuća
UZZŽ Evropska inicijativa 17, Beograd, Ivona Atanasijević Stošić
UZZŽ Šape Smedereva, Smederevo, Teofilović Milan
Organizacija za prava i zaštitu životinja Dobrobit, Lebane, Goran Momčilović
UZZŽ Hera, Niš, Anđela Kocić
UZZŽ Pazovačke šapice, Nova Pazova, Slavica Mikić
UZZŽ Solidarno za životinje i prirodu, Beograd, Aleksandra Dudić
UZZŽ Čarna, Valjevo, Marija Jovanović
Društvo za zaštitu životinja Spaske, Kraljevo, Danijela Jović
Udruženje za brigu i zaštitu o životinjama Timočke krajine Aura, Negotin, Jelena Vasiljević
UZZŽ Borske šape, Bor, Ivana Milićević
Društvo za zaštitu životinja i prirode Ekolibrijum, Pančevo, Zora Kolarski
Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks, Beograd, Milica Ranković
Teško da se međ Srbljem zapati zaštita životinja… To bre sve samoživo i gleda samo svoje pedu, ni za najrođenije nas nije briga.