„Osvetnički“ budžet Leskovca?! Predlogom nacrta budžeta mnogima drastično manje, a za činovnike 185 miliona više!

Iza gotovo milijardu i po dinara manjeg budžeta krije se, dakle, mnogo više od prostog smanjenja ukupne potrošnje. Brojke iz nacrta pokazuju promenu prioriteta u raspodeli novca građana, a otvaraju i pitanje na osnovu kojih procena je gradska vlast došla do novog finansijskog okvira.

Prema dostavljenim podacima, ukupni rashodi i izdaci za 2027. godinu planirani su na oko 6,1 milijardu dinara, dok su budžetom za 2026. godinu iznosili 7,558 milijardi. Razlika je približno 1,46 milijardi dinara, odnosno oko 19,3 odsto.

Posebno je zanimljivo poređenje sa Uputstvom za pripremu budžeta za 2027. godinu. U tom dokumentu, koji služi kao polazna osnova za planiranje finansija budžetskih korisnika, projektovan je iznos od 7,115 milijardi dinara. Nacrt budžeta je, međutim, za više od milijardu dinara niži od te projekcije.

To ne znači automatski da je došlo do nezakonitosti ili pogrešnog planiranja, jer se projekcije tokom izrade budžeta mogu menjati. Ali razlika od oko milijardu dinara svakako zahteva jasno i javno obrazloženje: šta se promenilo u procenama prihoda, na osnovu kojih podataka i zašto su pojedine oblasti morale da podnesu tako velika umanjenja?

Manje prihoda – ali ne i jednako manje za sve

Najveći deo smanjenja može se objasniti promenama na prihodnoj strani budžeta. Prema podacima iz nacrta, Grad očekuje manje novca od poreza, transfera sa viših nivoa vlasti i prodaje nefinansijske imovine.

Samo ove tri stavke donose oko 1,2 milijarde dinara manje planiranih prihoda. To objašnjava najveći deo ukupnog smanjenja budžeta.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje zašto su upravo ove projekcije toliko promenjene. Kod prodaje imovine smanjenje se može razumeti kao posledica manjeg očekivanog obima prodaje, ali kod poreskih prihoda i transfera potrebno je videti na kojim ekonomskim i fiskalnim pokazateljima Grad zasniva prognozu.

Drugim rečima, nije dovoljno saopštiti da će u gradskoj kasi biti manje novca. Građani imaju pravo da znaju da li se očekuje pad privredne aktivnosti, manja naplata poreza, smanjenje transfera iz republičkog budžeta ili je reč o opreznijem planiranju prihoda.

Sport i informisanje među najvećim gubitnicima

Kada se pogleda raspodela novca, postaje jasno da smanjenje nije ravnomerno.

Najdrastičniji rez predviđen je za sportske klubove i udruženja. Umesto 200 miliona dinara, koliko je za ovu namenu bilo planirano u 2026. godini, nacrtom za 2027. predviđeno je svega 55 miliona dinara.

To je smanjenje od 145 miliona dinara, odnosno 72,5 odsto.

Za javno informisanje planirano je 20 miliona dinara, dok je prethodne dve godine za tu namenu bilo izdvajano po 50 miliona. Reč je o smanjenju od 60 odsto.

Ni tradicionalna Roštiljijada nije izuzeta od umanjenja, ali je ono znatno manje: sa 22,8 miliona dinara na 18,25 miliona, odnosno za oko 20 odsto.

Posebno je značajno smanjenje za socijalnu i dečju zaštitu: sa oko 602,7 miliona na 444,4 miliona dinara, odnosno za više od 158 miliona dinara. To je umanjenje od približno 26 odsto.

Za poljoprivredu i ruralni razvoj planirano je oko 74 miliona dinara manje, što predstavlja smanjenje od približno 41 odsto.

Za plate više novca, za građane manje?

Dok se pojedine budžetske oblasti suočavaju sa velikim smanjenjima, rashodi za zaposlene planirani su u većem iznosu.

Prema tabeli dostavljenoj uz analizu, za plate, dodatke i naknade zaposlenih u 2026. godini bilo je predviđeno 1.946.675.000 dinara, dok je za 2027. planirano 2.030.000.000 dinara.

To je povećanje od 83,325 miliona dinara, odnosno oko 4,3 odsto.

Istovremeno, dotacije i transferi povećavaju se za oko osam miliona dinara, a izdaci za nefinansijsku imovinu za gotovo 37 miliona.

Ovo ne znači da povećanje zarada samo po sebi predstavlja neopravdan trošak. Na njega mogu uticati zakonska usklađivanja plata, promene broja zaposlenih i drugi faktori.

Ali upravo zato je potrebno da Grad objasni kako je moguće da se u budžetu koji je ukupno manji za gotovo petinu istovremeno planira više novca za zaposlene, dok se za sport, informisanje, socijalnu zaštitu i poljoprivredu predviđaju znatno manji iznosi.

Opozicija: „Ovo nije razvojni, ni socijalni, već koruptivni budžet“

Nacrt budžeta kritikovala je i Grupa građana „Za Leskovac ZAJEDNO“, koja ocenjuje da je smanjenje gradske kase posledica ekonomske politike republičke i lokalne vlasti.

U njihovom saopštenju navodi se da će posledice takvog budžeta direktno osetiti građani, dok se, kako tvrde, novac iz gradske kase ne koristi u njihovom interesu, već za potrebe pojedinih preduzeća i, prema njihovim tvrdnjama, koruptivnih šema.

„Ovo nije ni razvojni, ni socijalni, već koruptivni budžet, za namirivanje PWW-a, gradskog prevoza, Keep Light-a, Parking servisa, a pre svega koruptivnih šema leskovačkog gradonačelnika“, navodi se u saopštenju ove grupe građana.

Oni smatraju da lokalna vlast pokušava da nastavi da upravlja gradom kao da se političke okolnosti nisu promenile nakon parlamentarnih izbora, i poručuju da Goran Cvetanović neće moći da raspolaže gradskim novcem bez odgovornosti.

Grupa građana „Za Leskovac ZAJEDNO“ zatražila je istrage, ostavke i raspisivanje novih lokalnih izbora. Njihove ocene o korupciji i načinu trošenja budžetskog novca predstavljaju političke tvrdnje opozicione grupacije, a ne utvrđene činjenice.

O nacrtu se oglasila i Marina Smiljković, opoziciona odbornica iz Grupe građana „Svi za jednog, jedan za sve“, koja smanjenje budžeta tumači kao političku poruku građanima.

„I dok se novac iz Srbije iznosi u džakovima, gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović, planira smanjenje budžeta za sledeću godinu za oko 1,5 milijardi dinara, odnosno oko 20 odsto. To znači da smo do sada od njega slušali samo bajke o povećanju budžeta“, navela je Smiljković.

Ona smatra da je smanjenje posledica političkog odnosa vlasti prema građanima koji zahtevaju promene i tvrdi da se javnosti šalje poruka da bi nakon eventualne promene vlasti finansijska situacija mogla biti još teža.

Javna rasprava prilika da Grad odgovori na pitanja

Javna rasprava o Nacrtu odluke o budžetu Grada Leskovca za 2027. godinu traje od 2. do 23. novembra. Građani, privrednici, udruženja i stručna javnost mogu da dostave predloge, primedbe i sugestije putem elektronske pošte, poštom ili predajom obrazaca u Gradskom uslužnom centru. Otvoreni sastanak sa predstavnicima nadležnih gradskih organa zakazan je za 17. novembar u 15 časova, u sali Skupštine grada.

Upravo bi taj sastanak trebalo da bude prilika da se odgovori na nekoliko ključnih pitanja:

• Zašto je nacrt budžeta za više od milijardu dinara manji od iznosa predviđenog uputstvom za njegovu pripremu?
• Na osnovu kojih pokazatelja su smanjene projekcije poreskih prihoda i transfera?
• Zašto se sredstva za sport smanjuju za 72,5 odsto, a za javno informisanje za 60 odsto?
• Kako će se smanjenje od više od 158 miliona dinara za socijalnu i dečju zaštitu odraziti na korisnike?
• Zbog čega se rashodi za zaposlene povećavaju dok se ukupni budžet smanjuje?
• Koje konkretne obaveze prema javnim preduzećima i drugim korisnicima ostaju nepromenjene, a koje se smanjuju?

Budžet nije samo zbir prihoda i rashoda, već dokument koji pokazuje šta lokalna vlast smatra prioritetom. Zato je važno da građani ne dobiju samo objašnjenje zbog čega će naredne godine biti manje novca, već i odgovor na pitanje zašto će neki korisnici izgubiti mnogo više od drugih.

Konačna odluka o budžetu tek treba da bude doneta. Do tada, gradska vlast ima obavezu da obrazloži svaku značajnu promenu i pokaže na koji način planirana raspodela novca odgovara potrebama građana Leskovca.

S.Stojiljković, D.Marinković