Samo u poslednja 24 sata grad je padao u gotovo svim delovima zemlje. Oštećeni su objekti i automobili, ali su najveću štetu pretrpeli poljoprivredni proizvođači. Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević kaže za RTS da komisije lokalnih samouprava procenjuju štetu, kao i da će se za nekoliko dana znati koliko ona iznosi. Poručuje da se mora promeniti način razmišljanja poljoprivrednika, da ne mogu samo da gledaju u nebo i čekaju šta će se desiti, već da urade sve da spreče da im nepogode nanesu štetu koja je nepopravljiva.
Nebojša Milosavljević navodi da su u ovom trenutku komisije lokalnih samouprava na terenu i procenjuju štete koje je ovaj grad naneo.
,,Ministarstvo poljoprivrede prikuplja sve te podatke, za nekoliko dana ćemo znati obim tih šteta“, dodaje on.
Ističe da ovo ekstremno vreme koje se dešava poslednjih godina treba sve nas, a posebno poljoprivredne proizvođače, da natera da razmisle kako da se bore i da preveniraju sve ono što se sada dešava.
„Poljoprivredni proizvođači mogu da urade mnogo toga. Ministarstvo poljoprivrede već čini, pre svega u osavremenjavanju i osposobljavanju protivgradnih stanica“, navodi Milosavljević i dodaje da su uložena ogromna sredstva za postavku laserskih raketnih stanica.
Objasnio je da je cilj da se u kratkom vremenu ispali veliki broj raketa, kao i da je bilo situacija kada je ispaljeno i 1.000 raketa.
„To značajno smanjuje štetu koju gradonosni oblaci mogu da nanesu, ali ne može 100 posto da zaštiti useve. Osnovno što poljoprivredni proizvođači mogu da urade je da osiguraju svoje useve“, istakao je Milosavljević.
Naveo je da je mnogo protivgradnih stanica sada automatizovano, kao i da se efekti već vide i štete su značajno manje.
„Ipak, uz svu tehniku koju primenimo nije moguće pobediti prirodu. Mi smo samo gosti na ovoj planeti i moramo da se tako i ponašamo“, poručuje Milosavljević.
Ukazao je da je Srbija zemlja koja u malom procentu osigurava svoje useve, ali da je to ono što moramo da promenimo.
„Značajno je da u poslednjih nekoliko godina se taj procenat povećava, pre svega zbog regresa, odnosno subvencija koje Ministarstvo poljoprivrede izdvaja za te namene i one se kreću od 40 pa do 70 procenata, zavisno od teritorije gde se poljoprivredni proizvođači nalaze“, objasnio je Milosavljević.
Druge mere su, kako kaže, sistemi za navodnjavanje i podsetio da smo u prethodnom periodu imali sušni period sa ekstremno visokim temperaturama.
„Tada su poljoprivredni proizvođači gledali u nebo i čekali kišu. Neki su se jako obradovali ovom kišnom periodu, ali taj grad je učinio svoje“, dodaje Milosavljević.
Naglasio je da su važna stavka i protivgradne mreže.
Ministarstvo svake godine izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje osiguranja. Ipak se svest naših poljoprivrednika o potrebi osiguranja sporo menja, a Milosavljević kaže da oni uglavnom misle da se to neće desiti i sledeće godine i da neće njima.
„To mora da se promeni. Ovo vreme nas tera da razmišljamo malo drugačije. Oni moraju da slušaju reči stručnjaka i moraju da se ponašaju u skladu sa onim što je za njih dobro. Dakle, ne mogu da gledaju samo faktor nebo i da čekaju šta će se desiti, moraju da urade sve da spreče da im te nepogode nanesu štetu koja je nepopravljiva“, poručuje Milosavljević.
