Lutrija kao stimulacija za vakcinisanje, najnovija je ideja vlasti. To bi trebalo da popravi trenutnu sveopštu nezainteresovanost za vakcinaciju u našoj državi i ubrza dolazak do kolektivnog imuniteta. Ipak, takve odluke su pogrešne, jer šalju pogrešnu poruku i ulivaju dodatnu skepsu prema vakcinaciji, smatra psiholog Žarko Trebješanin.
„Ne znam šta sve da uradimo, sad ćemo da uvodimo lutriju i da ponovo izdvojimo novac, da platimo da bi se ljudi vakcinisali“, kazao je Vučić.
Psiholog se ne slaže sa takvim metodama.
„Nagrađivanje pokazuje da vas neko mami da uradite nešto što, pomislićete vi, možda i nije u vašem interesu. Meni je dovoljna nagrada što ću biti zdrav“, kaže Trebješanin za Nova.rs. Prema njegovim rečima, pogrešna je bila i odluka o dodeli 3.000 dinara za sve vakcinisane građane.
Kritiku vlasti on upućuje i zbog sakrivanja i falsifikovanja podataka o broju umrlih. Ukazuje na to da je i sam ministar zdravlja Zlatibor Lončar naknadno potvrdio da je broj umrlih od korone poprilično veći veći nego što je to ranije zvanično saopštavano.
Kaže da su dodatnu pometnju unele i sve kontradiktorne poruke i ponašanje koje nije u skladu sa onim što se propagira.
„Predsednik govori da ljudi treba da se vakcinišu, a on se sam ne vakciniše i to traje dugo, dugo. A posle kada se vakciniše od toga napravi neki spektakl. Bitno je da ako vi govorite o tome da je obavezno, da je to je jedini spas, onda morate prvi da se vakcinišete. Ljudi uvek gledaju šta vi radite, a ne šta govorite. To što vi radite, to je uvek uverljivije, posebno kada je reč o političarima“, poručuje Trebješanin.
Kao problem on vidi i to što se kada neko nešto zameri taj se odmah proglašava za neprijatelja i smatra se da on radi nešto protiv države.
„Vlast mora da prihvati konstruktivnu kritiku“, konstatuje Trebješanin.
Priseća se i da je vlast tokom korone povlačila poteze koji su joj bili u interesu.
„Kada je u interesu vlasti može i utakmica, tu su i izbori koji su sigurno doprineli da se korona rasplamsa“, primećuje.
Ocenjuje i da su se građani opustili i da se više niko ne pridržava mera i nošenja maski u zatvorenom.
„U autobusima niko ne nosi masku, čak neko ko nosi masku u gradskom prevozu izgleda kao da je zalutao, kao da treba da mu bude neprijatno“, primećuje Trebješanin.
Kada je reč tome hoće li korona ostaviti traga na naše psihičko i mentalno zdravlje, Trebješanin konstatuje da smo skloni zaboravu, što i nije tako loše.
„Ne treba ni preterivati sa time da će ovo ne znam kako da izmeni čovečanstvo i da će sve da bude drugačije. Jedan deo ljudi koji su inače labilniji, oni će da nastradaju u najvećoj meri. Oni koji već imaju spremnu podlogu i njih iz ravnoteže može da izbaci i nešto mnogo manje“, zaključuje psiholog.
