U pregovorima sa Vladom i poslodavcima sindikati već nekoliko godina ističu zahtev da se minimalna zarada povećava do nivoa minimalne potrošačke korpe. To im još nije uspelo iako je pre dve godine, u okviru Socijalno ekonomskog saveta (SES), gde su predstavnici sindikata, Vlade i poslodavaca kao pregovarači, postignut dogovor da se u 2021. godini minimalac podigne na nivo minimalne potrošačke korpe.
Kasnije je Vlada Srbije povukla svoju saglasnost, odnosno odustala od onog što je obećala, pa je za ovu godinu SES dogovorio povećanje minimalca sa 30.000 na oko 32.000 dinara. Sada su, pred predstojeće pregovore sa Vladom i poslodavcima dva najveća sindikata, Samostalni sindikat Srbije i UGS „Nezvisnost”, uz pomoć Centra za politike emancipacije, pokrenuli kampanju „Diži minimalac”, prenose Kragujevačke.rs.
Cilj kampanje je da se na pregovorima koji treba da se okončaju do polovine septembra minimalna zarada podigne za 20 posto za iduću godinu, čime bi dostigla cenu minimalne korpe, i da se potom povećava do nivoa koji omogućava iole prostojan život radnicima i njihovim porodicama.
U saopštenju najveći sindikati u Srbiji i pomenuta NVO detaljno pojašnjavaju stanje stvari i navode da je sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba, već potrošnju 30 posto najsiromašnijih.
Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou, navodi se u saopštenju uz zaključak da je minimalna potrošačka korpa pokazatelj osiromašenja našeg društva. No, jedna od glavnih poenti ovog obraćanja javnosti je da minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenih i njihove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe. U ovom tekstu napominje se i da „Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u vanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci.” Ipak, navode sindikati, minimalna zarada je realnost za više od 350.000 zaposlenih, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek malo viša od ove granice.
Dejan Đokanović, regionalni poverenik UGS „Nezavisnost” ne veruje da će u narednoj rundi pregovora da se dođe do traženog povećanja minimalca, jer svi investitori traže jeftinu radnu snagu. UGS „Nezavisnost” će uložiti sve svoje znanje i snagu u borbu da se minimalna zarada bar izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, a kako će to delovati na strane investitore nije briga sindikata, već onih koji propagiraju našu zemlju kao zemlju kvalifikovane, a jeftine radne snage. Upravo tako se reklamira zemlja u stranim časopisima, tvrdi Đokanović. „Ako smo kvalifikovani, onda nećemo da budemo jeftini“, zaključuje on. Inače, poverenik Đokanović kaže da se kampanja „Diži minimalac” ne sprovodi samo u našoj zemlji, već u celom regionu, a cilj joj je, pored povećanja minimalne plate i da se prevaziđe veliki jaz među zemljama i sektorske zarade, pa da radnici koji rade slične poslove budu približno i plaćeni.
IZ SAOPŠTENJA DVA SINDIKATA: Prosečna zarada – san mnogih
„Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i najdrastičniji je pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije. Iznos prosečne zarade koji se često ističe kao pokazatelj napretka oslikava rastuću ekonomsku nejednakost u društvu, jer treba imati u vidu da oko dve trećine zaposlenih prima zaradu nižu ili jednaku prosečnoj. Nizak nivo opštih zarada u Srbiji oslikava trku ka dnu u srozavanju radnih i socijalnih prava stanovništva i dugoročno ne vodi ekonomskom prosperitetu. Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicima i radnicama Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavio dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini.”
u jednoj Engleskoj, na primer je minimalac od 7.83 funti po satu (2018) porastao na 8.91 funti po satu (2021)
To dođe 1.08 funti za 3 godine pomnoženo sa 40 radnih sati nedeljno puta 4 (nedelje u mesecu), dođe da je nacionalna minimalna zarada porasla za tri godine oko 173 funte, približno 25.000 din više mesečno, koliko je skoro celi minimalac u Srbiji i to godinama. Ok za 5 hiljada je više. Poenta je da plate svuda rastu srazmerno inflaciji jedino ovde narod ćuti i trpi. Kada bi svi ustali protiv zla drugačije bi bilo.