Četrdesetčetvorogodišnji žandarmerac Ivica Ilić je jutros izašao, kako kaže, iz zone sumraka. Korona ga je bukvalno samlela, a tek danas je, uz pomoć „cimera“ sa kojima deli bolničku sobu uspeo da stane na noge. Cele noći se borio za dah – čovek (pre nego što se zarazio kovidom) potuno zdrav, što bi naš narod kazao, spreman volu rep da iščupa.
U Kovid bolnici u Leskovcu trenutno je popunjeno preko 180 bolničkih kreveta. Dan nakon što je politički deo kriznog štaba kazao „ne“ uvođenju restriktivnihih mera, iz uprave bolnice spremaju i Odeljenje urologije da pređe u kovid sistem.
„Živ se čovek na sve navikne, ali na bolest i smrt nikako“, kaže nam sa suzama u očima dvadesetčetvorogodišnja medicinska sestra Jasna Stamenković samo minut nakon što je pred njenim očima od posledica virusa preminuo jedan stariji čovek.
PROČITAJTE VIŠE:
Ona punih godinu dana neguje pacijente zaražene korona virusom sa najtežim kliničkim slikama.
„Sve što se dešava sa ovim ljudim iznova preživljavamo zajedno sa njima svakodnevno. Bez obzira koliko puta da se desi, svakoga od nas pogodi. Ne možeš da ostaneš ravnodušan nikako. Ljudi su ovde jer od nas traže pomoć, a kada ne možemo da im pomognemo, nas to boli. Kada se završi radni dan i kada skinete svu zaštitnu opremu sa sebe shvatite da ste u tom bolničkom krevbetu mogli da se nađete vi ili neko vama drag. To je najjezivija moguća slutnja“priča Jasna.
Ljudi vrlo često prekasno dođu u bolnicu.
“To je neka naša poražavajuća logika – neće mene ili nije valjda – ne možete tako. A ovaj sistem je obezbedio sve što je potrebno da se korona uspešno leči”, ističe načelnik Infektivnog odeljenja u Opštoj bolnici Leskovac doktor Božidar Miljković.
Kaže da je korona bolest koja može u 10 minuta promeniti sliku.
“A situacija je sve gora. Svaki talas je sve snažćniji, pacijenti su sa sve težim kliničkim slikama”, dodaje.
Poražavajuća i još više zastrašujuća je činjenica da su kovid bolnice prepune vakcinisanim pacijentima.
“Prvi put u karijeri se susrećem sa tim da sve ono što ste učinili za pacijenta ne mora da garantuje dobar ishod”, zaključuje.
Razgovor sa nama, dodaje, mora da završi kako bi izvršio najteži zadatak u svom životu, a to je da saopšti porodici da su ostali bez najmilijeg.
“Ja vam zahvaljujem što ćete napisati priču o ovim doktorima i medicinskim radnicima i da im se nekako barem odužimo za sav njihov mukotrpan rad sa najtežim obolelima od kovida. Oviljudi previše rizikuju svoje zdravlje da bi nas spašavali i bdeli 24 časa nad nama i pazili nas ko zenicu oka”, zaključuje pedesetpetogodišnji Leskovčanin Srđan Nikolić, jedan od pacijenata sa kojim smo razovarali danas.
Čekajte, znači u leskovačkoj kovid bolnici ima i umrlih pacijenata! A direktor ćuti! Pa što ga niste pitali“zašto ćutiš, majstore“, „praviš se mrtav“. Misliš ako ne saopštiš broj premunulih onda se to nije ni desilo. Vranje, Pirot, Prokuplje… svi saopštavaju brojeve transparentno, svakog dana. Ovaj naš krije. Novinari, koristite svaku priliku da pitate direktora Bolnice Dimitrijević Nebojšu zašto krije broj umrlih u kovid bolnici.Zašto?
Upravo tako izgleda Covid bolnica!I dok se narod prepucava i vrti prazne price,bolest radi svoj posao…Čitave porodice su u Covidu!Neki kao pacijenti,neki kao zdravstveni radnici…Lična odgovornost pre svega. Dzaba mere,ako ih ne poštujemo.