Prodaja 885 akcija Trgocentra na Beogradskoj berzi samo je povod da se ponovo otvori priča o nekada velikom leskovačkom trgovinskom preduzeću. Od privatizacije 2005. godine, kada je Trgocentar imao 82 zaposlena i 43.928 akcija, do danas, kada Akcionarski fond prodaje svoj preostali paket od 1,85 odsto, promenili su se i vlasnici i broj akcija, dok je od nekadašnjeg sistema ostalo akcionarsko društvo koje posluje pod blokadom.
Ministarstvo privrede objavilo je juče da će na Beogradskoj berzi uključiti u trgovanje 885 akcija Trgocentra AD Leskovac, što predstavlja 1,85236 odsto kapitala. Prema zvaničnim podacima Ministarstva, svih 885 akcija i dalje je u vlasništvu Akcionarskog fonda i za njih do sada nije ostvaren prihod od prodaje.
Mali paket državnog fonda tako je otvorio mnogo veću priču.
Privatizacija sa 82 zaposlena
Trgocentar je privatizovan 31. maja 2005. godine. U javnom pozivu za upis akcija, objavljenom neposredno pre privatizacije, navedeno je da je društveni kapital procenjen na 43,928 miliona dinara, da preduzeće ima 82 zaposlena i da se emituju ukupno 43.928 akcija nominalne vrednosti od po 1.000 dinara.
Kupac je, prema ugovoru o prodaji društvenog kapitala, trebalo da stekne 30.749 akcija, odnosno najviše 70 odsto kapitala, dok su zaposleni mogli da steknu do 13.179 akcija. Akcije koje ostanu nakon upisa zaposlenih i kupca prenosile su se Akcijskom fondu radi prodaje.
Kupac Trgocentra bio je Goran Bosić. U tadašnjim medijskim izveštajima njegova kupovina Trgocentra navodi se kao deo širenja poslovanja na jugu Srbije.
Bosić se potom pojavljuje i u organima upravljanja Trgocentra. U objavi društva iz 2008. godine navedeno je njegovo učešće u Upravnom odboru.
Nekadašnji trgovinski sistem i problemi koji su usledili
Samo nekoliko godina nakon privatizacije, međutim, Trgocentar se našao u ozbiljnim problemima.
U februaru 2010. godine policija je saopštila da je uhapsila tadašnjeg direktora Trgocentra Gorana Đorđevića, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Prema tadašnjim navodima policije, Đorđević je osumnjičen da je prikazao dug Trgocentra prema niškoj firmi Tamena Trading od oko 22 miliona dinara, a potom taj novac isplatio prodajom lokala koji su bili u vlasništvu Trgocentra. Policija je navela i sumnju da su pojedini lokali prodavani po cenama nižim od onih koje su utvrdili organi društva, uz tada procenjenu štetu od oko tri miliona dinara.
Ovo su bili navodi policije iz istrage, a ne sudski utvrđene činjenice, pa ih tako treba i posmatrati.
U isto vreme, posledice problema u Trgocentru postajale su vidljive i kroz položaj njegovih radnika.
Tokom 2010. godine radnici su protestovali zbog neisplaćenih zarada i pokušavali da prinudnim putem naplate potraživanja na osnovu pravosnažnih sudskih presuda. U jednom od protesta navodili su da im se duguje po 495.000 dinara zaostalih zarada, uz oko 100.000 dinara sudskih troškova, kao i da 15 meseci nisu primili zaradu.
Naredne godine bivši radnici ponovo su protestovali i tražili prodaju lokala i stanova Trgocentra kako bi naplatili potraživanja za 20 zaostalih minimalnih zarada.
Tako je slika preduzeća počela dramatično da se razlikuje od one iz 2005. godine, kada je privatizovano sa 82 zaposlena i imovinom koja je predstavljala osnov poslovanja jednog velikog trgovinskog sistema.
Od 43.928 do 47.777 akcija
Još jedan detalj važan je za razumevanje današnje vlasničke strukture.
Trgocentar danas ima 47.777 akcija, dok ih je prilikom privatizacije bilo 43.928. Dakle, broj akcija je u međuvremenu povećan za 3.849 vrednosnih papira.
Zbog toga nije moguće bez dodatne dokumentacije tvrditi da je današnjih 885 akcija Akcijskog fonda jednostavno isti paket akcija koji je ostao posle privatizacije 2005. godine. Ono što se može pouzdano utvrditi jeste da je danas 885 akcija, odnosno 1,85 odsto kapitala, još u Akcionarskom fondu, i da se upravo taj paket sada nudi na tržištu.
A mnogo veći deo vlasničke slagalice nalazi se na drugoj strani.
Većinski vlasnik u stečaju
Prema trenutno dostupnim podacima o vlasničkoj strukturi Trgocentra, Tamena Trading DOO Niš poseduje 72,42 odsto akcija, dok Akcijski fond ima 1,85 odsto. Ukupno je evidentirano 312 vlasnika.
Posebno je zanimljivo što se u istoriji vlasništva Trgocentra pojavljuje i B.C. Trade DOO Niš – u stečaju. Prema dostupnoj vlasničkoj evidenciji, B.C. Trade je bio vlasnik Trgocentra od 22. decembra 2016. do 19. oktobra 2018., dok je kao poslednja vlasnička promena evidentiran 19. novembar 2018. godine.
Tu, međutim, počinje deo priče koji javno dostupna dokumentacija ne može do kraja da rekonstruiše.
B.C. Trade je u stečaju bio još od 2011. godine, a ipak se kao vlasnik Trgocentra pojavljuje od 2016. do 2018. godine. Kako je došlo do tog prenosa akcija i kako su one potom završile kod Tamena Tradinga, ostaje pitanje za koje bi bili potrebni izvodi iz Centralnog registra hartija od vrednosti i dokumentacija o promenama vlasništva iz tog perioda.
Zato bi bilo neodgovorno tvrditi da je vlasnički put Trgocentra bio jednostavno Bosić – B.C. Trade – Tamena Trading. Za takvu tvrdnju trenutno nemamo dovoljno dokumentacije.
Ono što jeste dokumentovano jeste da se Tamena Trading u priči o Trgocentru pojavljuje još 2010. godine, kroz tadašnje policijske navode o dugovanju Trgocentra prema toj firmi.
Danas je Tamena Trading u stečaju. Prema dostupnim podacima, stečajni postupak nad tom niškom kompanijom otvoren je 2024. godine.
Šta je ostalo od Trgocentra?
Današnji Trgocentar više nije preduzeće kakvo je bilo u vreme privatizacije.
Od 82 zaposlena iz 2005. godine, danas je reč o društvu koje posluje pod blokadom, dok je većinski paket akcija u vlasništvu kompanije koja je u stečaju. U Akcijskom fondu ostalo je još 885 akcija, odnosno 1,85 odsto kapitala, koje se sada nude na Beogradskoj berzi.
I upravo zato je današnja prodaja tih akcija mnogo više od običnog berzanskog oglasa.
Ona je samo mali preostali deo priče koja počinje privatizacijom Trgocentra 2005. godine, nastavlja se problemima sa poslovanjem, neisplaćenim zaradama i prodajom imovine, potom promenama vlasničke strukture, i stiže do današnje situacije u kojoj većinski vlasnik Trgocentra više ne posluje van stečaja, dok Akcionarski fond pokušava da proda svoj mali preostali paket.
A jedno pitanje iz te istorije i dalje ostaje otvoreno:
Kako su akcije Trgocentra, od privatizacije 2005. do današnjih 72,42 odsto u vlasništvu Tamena Tradinga, prelazile iz ruku u ruke?
Za sada, javno dostupni podaci daju delove te slagalice, ali ne i celu sliku.
Možda je upravo zato 885 akcija koje se danas nude na berzi zanimljivije kao trag nego kao berzanska vest.
S. Stojiljković
