Vredni domaćini iz leskovačkog kraja i ove su godine sa svojim muškim potomcima poranili po badnjak u šumarke i pri tom ispoštovali tradicionalni ritual na Badnje jutro.
Raoranioci se obično na mestu gde poseku badnjak počaste čašicom rakije i mezem, a oni koji se jutros nisu organizovali, najverovatnije će kupiti vezu badnjaka na pijačnim tezgama ili kod uličnih prodavaca gde im se cena kreće u zavisnosti od oblika i sadržine.
Oni manji i bez puno ukrasa mogu se naći po ceni od 100 dinara, a za one veće, oko kojih su se prodavci više potrudili, građani će morati da izdvoje do 300 dinara.
Pored badnjaka, na tezgama se prodaje i slama koja je sastavni deo obeležavanja Badnje večeri, unosi se u kuću zajedno sa badnjakom i simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus, veruje se da sa njom u kućui dolazi mir i blagostanje, zatim grančice drena, koji po predanju simbolizuje zdravlje, žito, kukuruz, orasi…
Prodavci navode da kada je lepo vreme, bez vetra i niskih temperatura, konkurencija je veća, a cene badnjaka niže, dok sa padom temperature raste cena badnjaka, a prodavaca ima manje.
OBIČAJI
Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Iako su se se običaji vremenom menjali, suština poslednjeg dana posta, Badnjeg dana, je zadržana i ona je u dočekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Za badnjak se obično bira hrastovo drvo, koje je u srpskom narodu sveto drvo, a po njega odlazi domaćin kuće. Stablo se seče sa tri udaraca sekirom tako da padne ka istoku, a mlado drvo hrasta se uveče unosi u kuću.
Kako je Badnji dan poslednji dan posta, takva treba da bude i trpeza, a jedan od običaja je i spremanje česnice u koju se ubacuje parica i koja se lomi pre same večere, u nekim krajevima za Badnje veče, a negde za Božić.
Prema narodnom verovanju, onog ko pronađe novčić pratiće sreća preko cele godine.
Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja simboliše vitlajemsku pećinu – mesto rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.
Prema verovanju, nakon večere ništa se ne podiže sa stola, jer u noći pre Božića dolaze naši preci da se posluže.
Sam badnjak predstavlja i radost rođenja. Hrastovo drvo koje se bira za badnjak, je u našem narodu sveto drvo jer se veruje da ima moć pošto mu lišće ne opada tokom cele godine.
Badnjak preko dana stoji ispred kuće, a unosi se uveče i domaćin ga stavlja uz ognjište, gde se kasnije pali.
Ako stepropustili...
