Električna energija je od danas u Srbiji skuplja za domaćinstva i male potrošače u proseku osam odsto, a gas 11 odsto, odobrila je Agencija za energetiku Srbije (AERS).
Prosečna cena električne energije za domaćinstva i male kupce, koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama kod Elektroprivrede Srbije (EPS), je 8,796 dinara po kilovat-satu (kWh), bez poreza i taksi, odnosno 12,40 dinara po kWh sa porezima i taksama i veća je u odnosu na dosadašnju prosečnu cenu za osam odsto.
AERS je navela da je saglasnost za poskupljenje struje dala na zahtev EPS-a i da će i nakon te korekcije, cena električne energije za garantovano snabdevanje, bez taksi i poreza i dalje biti jedna od najnižih u Evropi.
Struja je za domaćinstva i male kupce poslednji put poskupela u septembru 2022. godine, u proseku 6,5 odsto, a novo po preporuci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uslediće, osim ovog danas i u maju ove godine, takođe u proseku za osam odsto.
Prosečna cena prirodnog gasa za domaćinstva i male kupce od danas je u proseku veća za 11 odsto i iznosi, bez poreza i taksi, 4,08 dinara po kilovat-satu (kWh), odnosno 4,50 dinara po kWh sa porezima i taksama.
Cena gasa je korigovana poslednji put u julu 2022. godine za devet odsto, a prema preporuci MMF-a, trebalo bi da se poveća i u maju ove godine za devet odsto i u novembru za deset odsto i maju 2024. godine, takođe za deset odsto.
I cigarete su od danas u proseku skuplje za 10 dinara po paklici, pa će najjeftinije koštati 310, a najskuplje oko 600 dinara.
Ćulibrk: Cene neće ići u rikverc
Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, ocenio je da će poskupljenja u 2023. malo usporiti, ali da se neće zaustaviti. „Ključni problem je što se cene neće vratiti unazad – neće u rikverc“, dodao je.
Ćulibrk je, komentarišući situaciju sa inflacijom, za N1 rekao da nam je neko zavukao ruku u novčanik i u proseku izvukao 15 odsto, a nekima i 25 do 30 odsto, jer su najviše poskupeli hrana i energija, odnosno – ono što većina građana kupuje.
„Više od polovine građana, više od 50 odsto svojih primanja troši na te osnovne proizvode, a taj raspon kretanja cena ide između 25 i 40 odsto. Na njihov standard ne utiče pojeftinjenje avio karata, ali itekako utiče poskupljenje mleka, jogurta, hleba“, navodi.
Ćulibrk kaže da mu se čini da je naša monetarna i fiskalna vlast malo dodavala ulje na vatru inflacije i da je i ona pogurala rast cena.
„Ono što dodatno zabrinjava jeste i zvanična procena na osnovu koje je koncipiran budžet – da će u 2023. prosečna inflacija u Srbiji biti 11 odsto. Ne treba da zaboravimo da se 2021. godine, u novembru, kada je planiran budžet za ovu godinu, računalo sa inflacijom od tri, četiri do pet odsto, a završićemo godinu sa preko 15“, naveo je.
Smatra da će poskupljenja u 2023. malo usporiti, ali siguran je da se neće zaustaviti.
„Ključni problem je što se cene neće vratiti unazad, nema rikverc. Sve ono što je u proseku koštalo 100, sada košta 115, na kraju godine će da košta još 11, plus. Praktično za samo dve godine, kada se doda jedna na drugu inflaciju, to je u proseku poskupljenje od 26, 27 odsto. E sada, svako neka zavuče ruku u novčanik i neka vidi da li su njegova primanja porasla toliko. Ako nisu, on je gubitnik“, zaključio je.
Mali: Spremni smo i za najgori scenario
Ova godina će prema oceni ministra finansija Siniše Malog biti izazovna i zahtevna, a država je spremna da pomogne građanima i privredi, kao i za najgori scenario koji može biti izazvan eventualnim pogoršanjem međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih prilika.
Mali je u intervjuju za Tanjug naglasio da će država i ove godine nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kakvu je vodila i lane, te da će tri glavna prioriteta Ministarstva finansija u 2023. godini biti zaštita životnog standarda građana, nastavljanje investicija i obezbeđivanje dovoljno energenata za privredu i stanovništvo.
Pojašnjavajući konkretne mere zaštite životnog standarda građana, naveo je da se od 1. januara povećavaju penzije za 12,1 odsto, minimalna zarada za 14,3 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 procenata.
„Inflacija će po projekciji iznositi oko osam odsto, tako da su ova povećanja znatno iznad nivoa inflacije, a prema podacima za prva tri kvartala 2022. godine, realan rast plata u našoj ekonomiji je oko dva odsto, tako da smo uprkos inflaciji i veoma teškim uslovima života i poslovanja u celom svetu održali životni standard građana Srbije”, istakao je ministar.
