Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da će od februara krenuti novi program za seoske kuće, dodajući da će, dok god bude mladih ljudi zainteresovanih za taj program, država izdvajati sredstva.
Kako je rekao za Tanjug, sledeće nedelje će izaći sa predlogom pred Vladu Srbije za novi program koji će početi od februara, a očekuje da ove godine bude oko 5.000 zahteva.
Tokom prošle godine, kako je naveo, za 1,2 milijarde dinara iz budžeta kupljeno je u okviru programa naseljavanja mladih u sela 980 seoskih kuća.
Krkobabić kaže da je do sada ukupno kroz taj program kupljeno 1.631 kuća za 5.000 ljudi, od čega 2.250 dece i to u 119 lokalnih samouprava.
Naglašava da nije dovoljno da mladi imaju samo kuću i okućnicu kako bi i ostali da žive na selu i navodi da mladi ljudi uglavnom ne odlaze iz onih sredina gde mogu da dogovaraju i odlučuju o svim pitanjima vezanim za njihov život.
U tom smislu najavljuje da će se truditi da u ovoj godini se napravi i nova teritorijalna organizacija, novi koncept ruralnog i urbanog zasnovanog na evropskom modelu.
“Ovo je pionirski posao, otvorili smo ogromna pitanja”, kazao je Krkobabić i apelovao na poslanike u Skupštini da podrže “Nacionalni program za preporod sela Srbije”.
Kaže i da za sada sredstva koja su opredeljena iz budžeta su dovoljna da se nastavi sa radom.
“Biće i rebalans budžeta i nadam se da ćemo imati i dodatna sredstva”, kaže ministar za brigu o selu.
Govoreći o socijalno garantovanim penzijama, Krkobabić kaže da one nemaju nikakve veze sa uobičajenom penzijom i ne idu iz fonda.
“To je specijalni vid socijalne pomoći namenjen onima koji imaju više od 65 godina, a neće moći nikada da odu u penziju jer ne ispunjavaju uslove. Najviše takvih su žene sa sela, koje nemaju ništa na svoje ime, a sve na njima počiva. Vreme je da im vratimo dostojanstvo”, naveo je Krkobabić.
Prema njegovim rečima, iznos te socijalne garantovane penzije ne bi trebalo da bude manji od 100 evra i precizira da su uslovi za nju da ne postoji penzija, nema imovine na svoje ime i nema drugih prihoda.
Dodaje da takvih u Srbiji ima nešto više od 200.000 za koje bi godišnje trebalo izdvajati 240 miliona evra.
