Prisluškivanje nije dozvoljeno ustavom Republike Srbije. Čak ni BIA ne može da „prisluškuje“ nikog ako za to nemaju sudski nalog. Da li su onda svedočneja naših sagovornika iz prethodna dva teksta dokaz da je srbija kaubojska država u kojoj svako ko je na nekom položaju može da radi sta hoće?
Još početkom marta meseca MUP je saopštio da su “svi relevantni podaci o prosluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića” ukazali na to da ovaj državnik nije bio predmet nezakonitog prisluškivanja, odnosno da je njegova komunikacija bila predmet slušanja onda kad je ostvarivana sa licima čiji su telefoni iz različitih razloga prisluškivani na osnovu odluke suda. Dakle – zakonito.
“Važi. To bi onda značilo da jetrećina Leskovca u nekom dosluhu ili odnosu sa ljudima koji se prisluškuju po nalogu suda”, cinično zaključuje naš sagovornik iz prvog dela ovog teksta.
Bivši poverenik za informacije od javnog značaja, advokat Rodoljub Šabić, kazao je u intervjuu za nedeljnik “Vreme” kako nijedno prisluškivanje ne bi smelo da se odvija bez znanja bezbednosnih struktura, posebno BIA.
„Svako ko iole poznaje faktičku situaciju, zna da kad je reč o postojećim državnim resursima, tehnički nije moguće da ma ko iz MUP-a vrši prisluškivanje bez znanja BIA. Policija i državne službe bezbednosti mogu se naći u prilici da prate, snimaju ili prisluškuju i političare ako to nalažu razlozi borbe protiv kriminala ili zaštite državne bezbednosti, ali to moraju da rade u skladu sa zakonom. Ako to čine iz drugih razloga, u druge svrhe i van zakonom predviđene procedure onda krše zakon i vrše krivično delo “, kazao je advokat.
Inače, još dok je bio poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upozorio je da u Srbiji nisu razvijeni mehanizmi kotrole rada službi bezbednosti, zbog čega javnosti ostaje samo da službama veruje na reč.
“Vi danas imate eksplicitne tvrdnje službi da postupaju samo po odluci suda, ali možete samo da im verujete. Lepo je da im verujete, ali još bolje je da imate mehanizam da ih nadzirete”, kazao je Šabić 2017. godine.
Podseća da je pre nekoliko godina, kancelarija poverenika utvrdila da službe bezbednosti imaju onlajn pristup zadržanim podacima.
“Tad smo dobili frapantan podatak, tri provajdera su okrenula glavu, a samo jedan nam je rekao – znamo koliko su puta pristupili. 272.000 pristupa u godinu dana, samo kod jedne kompanije. Ta priča da službe i danas imaju direktran pristup otvara pitanje ima li smisla govoriti o efikasnoj kontroli”, poručio je tada on.
Sagovornik iz našeg drugog dela ovog teksta smatra da je u svakom društvu koje želi da bude demokratsko, pitanje kontrole i nadzora, fundamentalno.
“Srbija ima loše nasleđe što se toga tiče. Ovde ljudi prodaju informaciju o bilo kome za male pare. Za sto evra. Onda vam je jasno zbog čega je sve lako”, zaključuje.
Poverenik i zaštitnik građana su pre nekoliko godina doneli paket mera koji je, između ostalog, predviđao da se uvede jedan punkt za monitoring koji bi bio institucija nezavisnog tipa, uspostavljena zakonom, koju bi vodio nezavisni ekspert, i čiji bi posao bio da službama obezbedi perfektne uslove za ostvarivanje aspiracija, a istovremeno zaštiti ustavnu garanciju.
KRAJ
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
