Stranka Zajedno upozorila je da građani Srbije, „oni koji mogu to povremeno da priušte, jedu izuzetno skupo meso“, a uz to je, kako je navedeno, lošijeg kvaliteta nego meso koje domaće klanice i mesare prodaju u zemljama Evropske unije (EU), zbog čega traži od nadležnih usklađivanje domaćih pravilnika o čuvanju mesa sa onima u EU.
„Zahtevamo od državnih organa da se hitno izvrši izmena i usklađivanje pravilnika o čuvanju zamrznutog mesa sa pravilnicima u zemljama Evropske unije. Rok čuvanja mesa u hladnjačama u zemljama EU je, u zavisnosti od vrste mesa, i po nekoliko meseci kraći nego dozvoljeni rok čuvanja mesa u hladnjačama u Srbiji“, poručila je ta stranka.
Tako je „za zamrznuto svinjsko meso u Srbiji rok čuvanja 12 meseci, dok je u zemljama EU devet meseci, pa ono koje se ne proda u izvozu tokom devet meseci, dospeva u naše mesare gde ga građani skupo plaćaju, iako u susednim državama takvo mesto nije ni dozvoljeno za upotrebu“.
„Ministrastvo poljoprivrede krivicu za aktuelno poskupljenje svinjetine svaljuje na afričku kugu, međutim pored rasta cena neko treba da ponudi odgovor i zašto građani Srbije jedu skuplje i lošije meso nego drugi ljudi u Evropi“, ukazala je stranka Zajedno.
Konstatovala je da „ekonomski tigar ni ranijih godina nije mogao baš da se pohvali da je stočarstvo svetla tačka u poljoprivredi“.
„Za lošu situaciju u čitavoj poljoprivredi, isključivo je krivo resorno ministarstvo koje je donosilo pogrešne odluke i pravilnike i sprovodilo pogrešne konkurse više od deset godina“, navela je stranka Zajedno.
Naglasila je da je odgovornost za cene i loš kvalitet mesa koje se prodaje građanima daleko šira, jer smatra da je odgovorna čitava vlast koja će, kaže, „profite sebi bliskih tajkuna staviti ispred zdravlja i dobrobiti građana“.
Ne smeju da pisnu od uvozničkog lobija, koji vlada Srbijom. Vučić je marioneta, a Cvetanović je marioneta marionete. Šta smo onda mi?
Tehnoloski gledano, na fakulteyima je rok upotrebe smrznutom mesu 6 meseci. Kada se rok produzava, znak je da standard pada. Pad standarda osim pada kupovne moci, znaci neminovno pomeranje prioriteta u kvalitetu zivota. Pa tako briga o zdravlju gradjana sa prvog, moze spasti na 10.mesto. vazno je da smo zivi. A zdravi? Manje je bitno.