Osnovni sud u Nišu odbio je tužbeni zahtev Vedrana Ivanovića, zeta bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, protiv narodnog poslanika i potpredsednika Narodnog pokreta Srbije (NPS) Đorđa Stankovića, koji ga je tužio zbog navodne povrede ugleda i časti.
Stanković je u saopštenju svoje stranke naveo da je presuda pokazala kako je reč bila o politički motivisanom postupku.
„Očigledno je da je ovaj proces bio povezan sa političkim okolnostima i uticajem koji je Dragana Sotirovski imala kao gradonačelnica. To nije bila tužba njenog zeta, već njen pokušaj da izvrši pritisak na mene i moju slobodu govora. Danas je ona optužena za niz korupcijskih radnji na koje smo mi kao opozicija na vreme ukazivali“, rekao je Stanković.
Podsetimo, Ivanović je Stankovića tužio jer je u oktobru 2022. godine izjavio da radnici JKP “Naissus” moraju da se odreknu prava na prevoz do posla, dok „gradonačelnica svom zetu dodeljuje stan koji se izdaje za 400 evra mesečno“.
Prvostepenom presudom sud je u početku usvojio Ivanovićev zahtev i dosudio mu odštetu od 47.800 dinara, ali je Viši sud tu presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. U ponovljenom postupku, Osnovni sud je sada odbio zahtev kao neosnovan.
Presuda je još uvek nepravosnažna, a Ivanović ima pravo žalbe Višem sudu.
„Ovom presudom pravda je zadovoljena. Dokazano je da moje izjave nisu povredile ničiji ugled i da su bile zasnovane na činjenicama od javnog značaja. Nadam se da Viši sud neće menjati ovu odluku“, izjavio je Stanković, dodajući da će se i dalje boriti za pravo svakog građanina da slobodno govori „bez straha od pritisaka i zloupotreba“.
Ivanović je u tužbi tvrdio da je Stanković „zlonamerno izneo neistine“, zbog kojih je trpeo ružne komentare i „osećao se loše“. Tvrdio je i da stan ne izdaje, već da u njemu živi sa suprugom i decom.
Zet bivše gradonačelnice našao se ranije u centru pažnje javnosti jer je 2021. godine, kao pomoćnik direktora Apotekarske ustanove Niš, dobio mogućnost da po povlašćenoj ceni kupi stan od Gradske stambene agencije (GSA), što je izazvalo burne reakcije u javnosti.
Stanovi su tada prodavani po ceni od 830,50 evra po kvadratu, a na istoj listi našlo se i više funkcionera, dok su brojni građani sa skromnim primanjima ostali ispod crte.
GSA i tadašnja gradonačelnica Sotirovski tvrdili su da stanovi „nisu socijalni“, već predstavljaju „podršku stanovanju“, te da je sve sprovedeno po zakonu i bez njenog uticaja.
