Menstrualno siromaštvo, iako dugo zanemarivano pitanje, polako dolazi u fokus medicinskih, društvenih i političkih dijaloga. Ono podrazumeva nedostupnost menstrualnih proizvoda, sanitarnih prostorija i obrazovanja o menstrualnoj higijeni.
Istraživanja pokazuju da je još 2021. godine u uslovima menstrualnog siromaštva živelo preko 500 miliona žena širom sveta.
“Kako je menstruacija prirodan proces kroz koji prolaze žene i devojčice prosečno jednom mesečno tokom čitavog trajanja reproduktivnog perioda, što je po procenama oko 3000 dana, odnosno osam punih godina menstruirajući, menstrualni proizvodi ne predstavljaju luksuz već nužne proizvode koji su neophodni redovno”, piše portal Mašina.
Istraživanje o menstrualnom siromaštvu koje je sprovela Udruga za ljudska prava i građansku participaciju PaRiter krajem 2020. godine pokazalo je da je zbog previsokih cena više od trećine žena bilo primorano da kupuju menstrualne proizvode nižeg kvaliteta, a više od 10 odsto nije imalo mogućnost da kupi dovoljnu količinu da bi ih redovno menjale, dok isto toliko njih nije imalo uopšte dovoljno sredstava za kupovinu higijenskih proizvoda ili lekova protiv bolova tokom menstruacije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku potrošačke cene u avgustu tekuće godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 11,5%, dok su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 6,4%. Na osnovu svih indikatora, Republički zavod za statistiku prognozira međugodišnji rast potrošačkih cena od oko devet odsto, čime bi se prosečna inflacija potrošačkih cena u celoj 2023. zadržala na nivou od oko 13%.
Do oktobra prošle godine, prema istraživanju organizacije Gender Knowledge Hub, za neophodne higijenske proizvode tokom menstruacije ženama je bilo potrebno preko 8000 dinara godišnje, dok je danas neophodno izdvojiti mnogo više novca. Ilustracije radi, pakovanje uložaka od 26 komada danas može koštati i do 650 dinara.
Kako mediji navode, ukupna inflacija u Srbiji je u poslednjih godinu dana iznosila i do skoro 16 odsto, dok su menstrualni proizvodi poskupeli daleko više, zbog čega su neke žene primorane da pređu na jeftinije proizvode ili čak iste uloške koriste duže nego što je preporučljivo.
Ulošci i tamponi po ekonomskoj politici u Republici Srbiji predstavljaju luksuznu robu, jer je porez na dodatnu vrednost (PDV) na ove proizvode 20 odsto. Iako postoje inicijative da se smanji PDV na higijenske proizvode sa 20 na pet odsto, one ostaju i dalje na nivou inicijativa bez reakcije nadležnih. Dok država ne reaguje na potrebe da se menstrualni proizvodi učine dostupnim svim ženama, postoje inicijative koje pokreću učenice i studentkinje koje menjaju sivu sliku. Tako su menstrualni proizvodi besplatni i dostupni na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Karlovačkoj gimnaziji.
U Srbiji ne postoje podaci koliko žena živi u menstrualnom siromaštvu, ali nam o riziku mogu reći drugi parametri: u Srbiji preko 300.000 ljudi živi od minimalne plate koja nije dovoljna ni za osnovne potrebe koje sadrži minimalna potrošačka korpa. U većem riziku od siromaštva su žene jer imaju manje šanse da napreduju na poslu ili dobiju dugoročne ugovore o radnom angažmanu i ugovore o radu, ali i da su mladi širom Evrope u većem riziku od pada u siromaštvo. U Srbiji je procenat mladih koji su u riziku od siromaštva pre dve godine iznosio skoro 28 odsto.
Najavljena poskupljenja od novembra, možemo zaključiti, mogu samo da pogoršaju položaj žena i devojčica kada je u pitanju menstrualno siromaštvo.
Ako stepropustili...
