Kako saosećanje prema sebi i drugima može poboljšati kvalitet života kod mladih

Mentalno zdravlje mladih je važna tema koja zahteva pažnju i razumevanje. U današnjem svetu, mladi se suočavaju sa brojnim izazovima i pritiscima koji mogu uticati na njihovo raspoloženje, samopouzdanje i zadovoljstvo životom. Kako im pomoći da prevaziđu teškoće i razviju zdrave navike i stavove?

O tome smo razgovarali sa Katarinom Berežni, psihoterapeutkinjom koja se bavi radom sa mladima u online formatu, profesionalnom orjentacijom i poseduje brojna iskustva u radu sa mladima koje je započela volontiranjem u centru Srce.

Ona nam je otkrila svoje opšte utiske o mentalnom zdravlju mladih, prednosti i izazove rada u online kontekstu, svoje terapijske pristupe i savete za razvijanje saosećanja prema sebi i drugima.

Kakav je Vaš opšti utisak o mentalnom zdravlju mladih na osnovu iskustva kroz rad?

Moj opšti utisak o mentalnom zdravlju mladih, vođen kroz iskustva u radu s njima, ukazuje na raznovrsnost i kompleksnost izazova koje nose. Vidim da se mnogi mladi suočavaju s visokim nivoom anksioznosti i stresa, često proisteklim iz pritiska društva, nametnutih očekivanja i socijalnih normi. Dodatnu dimenziju izazova donosi aktivna upotreba društvenih mreža, naročito Instagrama, gde mladi svakodnevno svedoče o savršeno predstavljenim životima drugih. Ova slika često dovodi do nerealnih samoprocena, stvarajući jednu potpuno iskrivljenu sliku o sebi podstičući tako kod sebe osećaj nedovoljnosti i neadekvatnosti.

Šta su neke od prednosti i izazova rada sa mladima u online formatu i kako se prilagođavate njihovim potrebama i očekivanjima?

Rad u online formatu, bez sumnje, donosi sa sobom puno prednosti, ali ima i svojih izazova. Ono što mene posebno raduje u ovom kontekstu jeste prilika koju pruža mladima iz manjih sredina, gde psihoterapija možda nije toliko dostupna, da se odluče za psihoterapiju i biraju terapeuta čiji im pristup i stil rada prijaju. Ovaj način rada prepoznajem kao važan i za naše ljude koji žive u inostranstvu, a kojima je važno da se psihoterapija odvija na njihovom maternjem jeziku. Pored toga, online rad otvara mogućnost da se psihoterapijski proces nastavi uprkos izazovima fizičke udaljenosti nastale usled preseljenja u drugi grad ili inostranstvo. Sa druge strane, rad u online kontekstu traži spremnost na suočavanje sa potencijalnim tehničkim izazovima poput problema sa internet vezom, zvukom, bukom iz okruženja, ali ponekad i izazovima da se klijent osami u svom domu i obezbedi sebi privatnost tokom trajanja seanse. Uglavnom, se ovi izazovi prevazilaze zajedničkim naporima i dobrom prethodnom pripremom klijenta i terapeuta za seansu.

Zbog čega ste se odlučili da se uključite u volonterski rad u centru Srce i kako ste se nosili sa emocionalnim opterećenjem koje taj rad nosi?

Uključivanje u volonterski rad u okviru centra Srce, nakon završenih osnovnih studija, za mene je bio prvi veliki kako lični tako i profesinalni izazov. Rekla bih da je ovo iskustvo bilo dragoceno na različite načine, ali pre svega ono koje me je dalje ohrabrilo da upišem edukaciju iz psihoterapije. Rad sa emocinalnim opterećenjem je u ovom poslu uvek izazovan i zahteva od nas da brinemo o sebi onako kako smo spremni da brinemo o našim klijentima. Iz mog iskustva, to znači da se redovno konsultujem sa kolegama ili tražim pomoć od supervizora kada je to potrebno, da vodim računa o svojim ličnim granicama, da poštujem svoje potrebe za odmorom, da sam aktivna, da provodim što više vremena u prirodi i sa meni dragim ljudima. 

Koji psihoterapijski pristup dominantno koristite u svom radu i kako se prilagođavate individualnim potrebama vaših klijenata?

Postoji veliki broj psihoterapijkih pravaca, a neki od njih su porodična sistemska terapija, transakciona analiza, geštalt, REBT, integrativna, itd. U svom terapijskom radu dominantno se vodim principima iz Racionalno-emotivne i kognitivno-bihejvioralne terapije (REBT) budući da je to pravac iz kog sam se četiri godine edukovala.  Paralelno sa tom edukacijom sam završavala i druge kraće obuke, a koje su mi donele važne alate kojima svoj rad dopunjujem i prilagođavam različitim potrebama svojih kijenata.

Zašto je važno da mladi ljudi razvijaju saosećanje prema sebi i drugima i kako im to može pomoći da prevaziđu perfekcionizam, nisko samopoštovanje i samokritičnost?

Razvoj saosećanja prema sebi i drugima predstavlja ključnu komponentu u nošenju sa izazovima kao što su perfekcionizam, nisko samopoštovanje i samokritičnost. Kroz saosećanje prema sebi, mladi ljudi uče da pruže sebi podršku i razumevanje u trenucima neuspeha ili teškoća. Ova veština pomaže im da izgrade zdrav odnos prema vlastitim greškama, smanjujući pritisak da budu besprekorni. Takođe, podstiče ih da cene sopstvenu vrednost nezavisno od spoljnih očekivanja ili standarda. Saosećanje prema drugima igra ključnu ulogu u formiranju dubljih međuljudskih veza. Kroz empatiju i razumevanje tuđih osećanja, perspektiva i iskustava mladi razvijaju sposobnost da grade podržavajuće odnose. Ovo ih oslobađa od neprestanog poređenja sa drugima, te stvara prostor za autentično povezivanje s drugima. U suštini, zauzimanje i izgradnja saosećajnog odnosa prema sebi je veština koja se uči i razvija, baš kao i svaka druga. Ona ne samo da olakšava suočavanje s izazovima odrastanja, već mlade ljude podstiče i da grade život ispunjen ljubavlju i razumevanjem prema sebi, kao  i da takav odnos neguju i sa drugima.

Kako se postavljate prema pitanju stigme vezane za mentalno zdravlje u radu s mladima i na koji način podstičete otvoren dijalog o ovoj važnoj temi?

U radu sa svojim klijentima važno mi je da otvoreno razgovaramo o uverenjima koja neguju u vezi sa problemima i izazovima koje donose na terapiju. Često se dešava da klijenti sami sebe osuđuju jer nisu u stanju da se sami izbore sa problemima i smatraju sebe slabićima zbog toga. U tim okolnostima važno mi je da svojim klijentima pomognem da razumeju da je sasvim ljudski suočiti se sa psihološkim izazovima i tražiti pomoć za njih. Objašnjavam im da naši emocionalni problemi zahtevaju pažnju i negu, baš kao i fizički. Podstičem ih da razumeju da deljenje problema i korak ka terapiji nisu oznaka slabosti, već hrabrosti, čak i kada se u datom trenutku osećaju ranjivo. Dodatno, važno mi je da klijenti bolje razumeju probleme sa kojima dolaze, tako da deo edukacije o psihoterapiji i njihovom problemu smatram važnom kada je u pitanju motivacija za nastavak terapije i prevazilaženje ovih izazova.

Kako radite na unapređenju sopstvenih veština i znanja u oblasti psihologije i psihoterapije ?

U suštini, svoje veštine se trudim da unapređujem na različite načine. Prvenstveno, kroz ulaganje u redovne supervizije sa svojim mentorima u okviru svog psihoterapijskog pravca, mesečnu superviziju koju imam u okviru centra gde radim,  intervizije sa kolegama sa kojima razmenjujem iskustva i učim o drugim psihoterapijskim pravcima, edukacije, lični rad. I naravno, rekla bih puno čitanja, radoznalosti i učenja strpljenju.

Šta podrazumeva profesionalna orijentacija i kako mladima može da pomogne u odabiru njihovog budućeg poziva? 

Profesionalna orijentacija se sprovodi sa ciljem da mladima, bilo da upisuju srednju školu, fakultet ili razmišljaju o promeni svog karijernog puta, pomogne da mapiraju profesionalni put koji je najviše u skladu sa njihovim osobinama ličnosti, talentima i individualnim potrebama. Tokom ovog procesa, mladi dobijaju niz informacija o sebi koje im pomažu da bolje razumeju svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti, a sa ciljem da na kraju svesnije i sa više samopouzdanja donesu odluku o svoj daljem obrazovanju ili karijeri. 

Da li imate neki savet za mlade kada je u pitanju mentalno zdravlje?

Mladima bih poručila da su emocije važne, i da je sasvim prirodno brinuti o svom emocionalnom blagostanju. Nemojte se stideti da potražite podršku bilo od prijatelja, porodice ili stručnjaka. Mentalno zdravlje je važno, i briga o njemu nije samo prioritet već i izraz ljubavi prema sebi. 

Razgovarao: Nikola Mladenović