Vesna Leibowitz je umetnica vizionar iz Niša. Iskusna menadžerka mnogih projekta sa bogatom istorijom rada u industriji odnosa sa javnošću i komunikacijama. Vešta u prevođenju u odnosima s medijima, novinarstvu, filmskoj produkciji i televiziji.
Pored Fakulteta umetnosti u Nišu završila je i Kembridž međunarodnu školu za odnose sa javnošću i marketing.
Za našu Omladinsku redakciju deli svoje veliko iskustvo jer želi da osnaži mlade umetnike na njihovom kreativnom i profesionalnom putu, upravo svojim ličnim primerom:
Na koji način i putem kojih online platformi prodaješ svoje slike? Da li koristiš neke savremene alate za reklamiranje ili imaš tim koji ti pomaže u pripremi materijala za oglašavanje?
“Kada sam počela da se bavim slikarstvom bilo je jako bitno da, ukoliko želim da se ljudi upoznaju sa mojim radom, budem prisutna na svim socijalnim mrežama. Tako da sam odmah napravila stranicu na Facebooku, profil na instagramu, website i Etsy store. Nisam imala tim koji se bavio marketingom za mene. Uglavnom umetnici počinju bez kapitala tako da je teško da platite tim koji će raditi za vas ukoliko nemate već neki kapital za početak. Sama sam se bavila promovisanjem svojih radova, prodajom i slanjem istih kupcima.”
Koje su mogućnosti umetnika da svoju umetnost izlažu van ateljea i galerija?
“Sada je vrlo lako da se prikažu vaša umetnička dela. Postoje online galerije koje možete sami da uredite, razni portali za umetnike, grupne izložbe i takmičenja širom sveta, umetničke kolonije ali 50% svog radnog vremena morate da odvojite za sve to, što je uglavnom umetnicima teško jer žele samo da slikaju.”
Reci nam nešto na temu umetničkih seminara koje organizuješ, koliko puta godišnje se održavaju i koje su glavne aktivnosti pored slikanja?
“Umetnički seminar “Visionary art” organizujem sa mojim mentorom iz Moskve, Olegom Korolevim, jednom ili dva puta godišnje, svaki put u drugoj zemlji u svetu. Vizionarska umetnost je posebni žanr u slikarstvu i u sebi ima i nekoliko podgrupa. Ja se lično bavim mističnim simbolizmom. Pored učenja raznih tehnika klasičnog slikarstva, mi učimo nove načine povezivanja sa raznim artifaktima koji se nalaze u svetu i iz toga izvlačimo informacije za pravljenje kompozicije za sliku. Posetili smo do sada, razne crkve u Kotoru, manastire u Crnoj Gori, Egipatske piramide, Aleksandriju, Efes i Smirnu u Turskoj, i naredne godine idemo za Meksiko da posetimo Tulum i Čičen Icu u Jukatanu.”
Da li znaš za likovne kolonije u Leskovcu i okolini, kao i druge oblike okupljanja umetnika, fotografa i videografa?
“Mislim da Balkan ima najviše likovnih kolonija u svetu. Jako mi je drago da u našoj zemlji postoji toliko kolonija gde likovni umetnici mogu da se sastanu i stvaraju zajedno i podele svoje tehnike i stilove sa drugim umetnicima i posetiocima. Ove godine sam prvi put posetila “antimrako” koloniju u Slatini i Grdelici i bilo mi je predivno. Sigurno ću gostovati još neki put, a posetiti svake godine, nadam se”.
Gde pronalaziš inspiraciju za rad, kojim tehnikama se koristiš i na koji način sarađuješ sa drugim umetnicima na istom umetničkom delu?
“Inspiraciju za svoje radove dobijam iz raznih religija, provodim dosta vremena u istraživanju i čitanju filozofije, teologije, teozofije, nauke, kvantine fizike… Ukoliko slikam neki cvet, prvo nastojim da naučim sve o tom cvetu sa strane biologije, da zasadim taj cvet, gledam ga kako raste, istražujem ga pa tek onda naslikam. Tako da koristim crtež, vodene boje i akril u istraživanju a onda na platnu slikam uljem. Najbliskiji su mi venecijanski metod slikarstva i alla prima.”
Poruke za mlade umetnike i institucije koje bi trebalo da se njima posvete? Koji bi najbolji način bio da se to ostvari?
“Mislim da bi institucije trebalo da na početku organizuju otvorena vrata mladim umetnicima i objasne im načine rada i saradnje sa njima, a onda i otvoren razgovor sa umetnicima kako bi zajedno došli do najboljih načina promovisanja tih umetnika. Jer, ipak institucije kulture postoje za umetnike, a ne obrnuto.
Poruka mladim umetnicima je da je vreme “gladnih umetnika” odavno prošlo, da veruju u sebe i rade ono šta vole i šta ih usrećuje, jer je ipak ovaj život kratak i trebamo da se bavimo onim šta nas usrećuje, tako ćemo moći da pomognemo svima koje volimo i ostatku sveta. I da se ne plaše da pokažu svetu sve ono šta žele, mi svi imamo želju da to vidimo i podelimo.”
Razgovarala: Jovana Janković
